EVO KOLIKO TRAJU BRAKOVI U SRBIJI Najveći izazovi su očekivanja i savremeni način života, ali I TEŠKOĆE U KOMUNIKACIJI
BEOGRAD: „Svaki treći brak u Srbiji završi se razvodom i u proseku traje oko 13 godina”, a porodični psihoterapeut Vera Despotović ističe da su brojni faktori koji utiču na povećanu stopa razvoda, a da su najčešći problemi u međusobnoj komunikaciji, promena rodnih uloga, ekonomska nezavisnost žena, otuđenost koju donose savremene tehnologije...
Despotović je rekla da realnost u kojoj živimo nužno utiče na dinamiku partnerskih odnosa ističući da pod uticajem tehnološkog razvoja, promena društvenih normi i ekonomskih promena i previranja nije realno da brakovi i partnerske veze budu iste kao pre nekoliko decenija.
''I dalje postoji tradicionalno obojeni narativ da bi parovi trebalo da funkcionišu kao pre pola veka. I tu se pravi veliki raskorak, očekuje se od para da, kada uđe u jedan odnos, da će podela uloga biti kao u brakovima njihovih roditelja, a u stvari realnost je potpuno drugačija'', rekla je Despotović za Tanjug.
Navela je da se partneri lakše odlučuju za razvod jer, kako kaže, nema stigme, stida i osećaja neuspeha kao ranije, ali i da je veća ekonomska samostalnost žena dovela do promena u partnerskom odnosu, jer ekonomski nezavisne žene pre izlaze iz braka nego ranije kada su zavisile od muževa i kada nisu imale mnogo opcija.
Dodala je i da su promenjene rodne uloge samim tim što su žene finansijski nezavisnije i balansiraju između karijere i poslova u kući i da je često problem što žene očekuju da se muškarci više uključe u podelu poslova u kući i roditeljstvo.
''A muškarcima nije lako da odustanu od narativa šta podrazumeva tradicionalna muška uloga, jer su ranije bili zaštitnici porodice, hranitelji porodice. A ako žena zarađuje, to zahteva egalitarniji odnos i da se muškarci prilagode toj novoj realnosti i da se promene duboko ukorenjeni stavovi i norme po pitanju muško-ženskih odnosa'', rekla je Despotović.
Navela je da je mnogo razloga zbog kojih se parovi razvode, a da su jedan od najčešćih teškoće u komunikaciji između partnera, to što imaju romantizovanu predstavu o braku i o partnerskim odnosima i što kada uđu u brak ne razgovaraju o tome kako će njihov odnos funkcionisati, već se sve podrazumeva.
''Imaju problem da kažu hajde da razgovaramo, a često nemaju dobre komunikacijske veštine da razgovaraju, ali da ne napadaju onog drugog. Često vidimo šta partner ne radi dobro, a teže nam je zavirimo kod sebe i vidimo šta partneru ne odgovara i da li mogu nešto da promenim'', navela je Despotović.
Ona je rekla i da je tehnološki razvoj doneo mnogo izazova za partnerstva jer su, kako kaže, partneri manje usredsređeni jedni na druge i manje neposredno komuniciraju, da su na svojim telefonima, tabletima, a da kultura promoviše individualizam...
''Ako smo više usredsređeni na sebe, onda smo manje na zajednicu. A za razvijanje jednog partnerskog odnosa, osim strpljenja, vrlo važno je da radimo na razvijanju odnosa kako bi bio kvalitetniji i zadovoljavajući za oba partnera'', navela je Despotović.
Ona je rekla i da se bračni parovi sve češće opredeljuju da potraže stručnu pomoć terapeuta, ali da često dođu kada je ''dogorelo'' i kada je došlo do velike emocionalne udaljenosti i kada netrpeljivost i antagonizam među njima otežavaju rad psihoterapeuta.
Tada, kako kaže, uglavnom dolaze da im terapeut pomogne da civilizovano i dostojanstveno izađu iz braka i naprave najbolju opciju za decu.
Istakla je da je važno da partneri potraže pomoć kada prepoznaju da ne mogu da komuniciraju, da su počeli da se emocionalno udaljavaju ili da su svađe toliko česte da prave konstantnu tenziju u odnosima.
''Ako se ranije jave, veća je verovatnoća da će moći da se radi na prevazilaženju tih problema. Tada postoji i veća motivacija da se uloži napor, da se promene neke stvari, jer nije došlo do tolikog otuđenja između njih'', objasnila je Despotović.
U pojedinim evropskim zemljama stopa razvoda je i do 50 odsto u odnosu na broj sklopljenih brakova, dok je u Srbiji taj procenat oko 30 odsto, a Despotović objašnjava da su tradicionalne vrednosti u Srbiji prisutnije nego u nekim zapadnoevropskim zemljama i da ljudi često ulaze u partnerske odnose i žele da formiraju porodicu, ali da onda nailaze na razne izazove savremene realnosti.
''Vide da ono što su učili u svojoj porodici sada teško funkcioniše, a ne daje im se model koji bi odgovarao savremenim uslovima. Tu je prostor na kojem treba raditi, ali ujedno i najveći izazov što partneri ne uče kako da funkcionišu u novim okolnostima'', rekla je Despotović.
Govoreći o fenomenu ''sivog razvoda'' kada parovi odlučuju da se razvedu posle 50.godine života i dugo godina braka i tome da se od devedesetih godina utrostručio broj tih razvoda, Despotović kaže da je jedno od objašnjenja u tome da je životni vek produžen i da partneri više nisu spremni da decenijama budu u nezadovoljavajućem odnosu.
''Sada ljudi imaju i neke druge parametre o čemu vode računa kada se opredeljuju da li ostati u tom odnosu ili ne, a ranije nije bilo toliko opcija'', navela je Despotović.
Dodala je da se mnogi parovi u tim godinama odlučuju na razvod jer su im deca odrasla i imaju manji osećaj krivice ako se stave tačku na bračni odnos.