ЕПИДЕМИОЛОШКИЊА УПОЗОРАВА НА КАТАСТРОФАЛНЕ ЗАРАЗЕ КОЈЕ НАМ ПРЕТЕ Умираћемо од обичне инфекције

Иако је прогноза да ће се у наредних 25 година, због злоупотребе антибиотика, вратити нека стара и искорењена обољења, за које више неће постојати лек због резистентности бактерија на антибиотике, ратови који се воде на истоку и велике миграције можда могу и убрзати те процесе, упозоравају стручњаци.

У сенци сукоба и лоших санитарних услова, Газа се суочава са озбиљним здравственим проблемима. Стручњаци упозоравају да је ситуација, која укључује експанзију зараза и нестанак основних услуга попут воде, идеална за појаву нових заразних болести које можда неће реаговати на постојеће лекове. Према речима епидемиолошкиње др Славице Марис, опасност не прети само од нових зараза, већ и од оних старих, па да се вратимо на пред пеницилинско стање!

- Није потребан долазак нових болести како би се изазвао хаос – миграција становништва и ратна стања значајно повећавају ризик од поновног појављивања старих, заразних болести које су већ биле под контролом. Ратна стања и миграције становништва доводе до повећаног ризика од поновне појаве старих болести - каже др Славица Марис.

Посебан проблем представља антимикробна резистенција, која је додатно погоршана неконтролисаном употребом антибиотика. Дешаваће се да умиремо од најобичније инфекције, јер лека који ће деловати на бактерију нећемо имати, упозорава епидемиолошкиња.

- Сведоци смо антимикробне резистенције, а све то доводи до ситуације где обична инфекција може постати неизлечива - истиче др Марис за "Пинк".

Страшне прогнозе стручњака, опасност нам је пред вратима
Фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије Соња Стојиљковић недавно је за "Блиц дан" истакла да су бактерија веома паметни микроорганизми који лако памте протеине антибиотика и врло брзо мењају своју структуру на тај начин да антибиотик више не може да делује на њу.

Целу ситуацију додатно компликује то што лек не може да се развије толиком брзином, коликом бактерија развије отпорност!

- Нажалост, да бисте ви нови лек пустили у промет, то смо видели у периоду короне, није то тако лако. Мора да прође десет година претклиничких и клиничких испитивања да бисте ви једну супстанцу дефинисали као потпуно ефикасну и потпуно безбедну да би она била лек који ће се онда наћи у некој широкој употреби - каже Стојиљковић и додаје:

"Постоје страшне прогнозе и то већ за 2050. годину, када се сматра да ће се ући у озбиљан период резистенције и где ће нам се вратити неке болести које смо имали пре антибиотика".

Пацијенти често греше када не испију терапију до краја, остане им лек, који они касније поново узму када осете сличне тегобе, упозорава фармацеуткиња. Напомиње и да је веома важно узимати терапију до краја, онако како је прописана!

- Ми се плашимо да ће 21. век бити век супербактерије! Зато оволико и апелујемо на понашање људи, плашимо се да нећемо имати довољно средстава да се изборимо са микроорганизмима - каже Стоиљковић.

Студије предвиђају смрт 39 милиона људи у наредних 25 година
Студија објављена у The Ланцету предвиђа да би патогени отпорни на лекове могли изазвати више од 39 милиона смрти у наредних 25 година. У истом периоду, 169 милиона смртних случајева могло би бити повезано са инфекцијама отпорним на лекове. Анализа показује да је годишње више од милион људи умирало од ових инфекција од 1990. до 2021. године.

Смртност међу децом млађом од пет година од АМР-а опала је за 50% током тог периода, док је смртност међу особама старијим од 70 година порасла за више од 80%. Предвиђа се да ће се ови трендови наставити до 2050. године, и то са чак смањеном половином смртних случајева код деце млађе од пет година и више него удвостручавањем код особа старијих од 70 година.