Гужве у чекаоницама
ВИРУСИ НАПУНИЛИ ДОМОВЕ ЗДРАВЉА! Нови талас хара Србијом, НЕДЕЉНО има до 10.000 нових случајева
Чекаонице домова здравља широм Србије пуне су пацијената који траже помоћ због различитих симптома прехладе, али и стомачних тегоба.
Док једни мисле да је у питању обична прехлада, други сумњају на повратак короне.
Како каже докторка Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду, епидемија грипа још увек није регистрована,али су у циркулацији неколико вируса, који изазивају респираторне и стомачне тегобе, али и ковид.
- Када је реч о активној епидемиолошкој ситуацији не можемо да заобиђемо ковид који и даље доминира међу акутним респираторним инфекцијама. Претходне недеље имали смо 224 нова случаја обољевања. То је за девет одсто мањи број у односу на претходне две недеље. Од новооболелих 50 одсто њих су особе старије од 65 година. Такође, важно је напомениути и да се тестирање на ковид у Београду и даље уредно одржава - рекла је докторка Славица Марис за Ало! и додала да је у Београду претходних недеља регистровано неколико епидемије ковида.
- Реч је колективима попут здравствених установа у којима смо имали 40 оболелих од ковида, а ове недеље смо регистровали две епидемије – рекла је др Марис.
Када је реч о другим респираторним вирусима, присутни су адено и рино вируси, као и микроплазма пнеумонија, истакла је докторка.
- Реч је о једноћелијском организму који је одговора за атипичну упалу плућа, а уочава се и пораст броја акутних респираторних инфекција. Имамо 10.000 случајева на недељном нивоу, а тај раст нам указује и да су други вируси у циркулацији. Осим респираторних вируса, присутни су и стомачни вируси, попут рото и норо вируса. Током недеље, имали смо регистровану епидемију стомачногвируса у једном вртићу – рекла је докторка Марис.
Како је истакла, прати се и стање са грозницом Западног Нила, а на територији Београда забележено је укупно 16 случајева.
- Тај број није неуобичајен број, а период заражавања траје од јуна до новембра са пиком у августу. Прошле године имали смо 23 забележена случаја, док је година пре тога била епидемијска када смо имали 111 заражених од грознице Западног Нила - рекла је др Марис.
Када је реч о малим богњама, докторка Градског завод за јавно здравље у Београду каже да је епидемија одјављена.
- Први случај малих богиња забележен је 7. фебруара, а последњи 29. јула у Београду, чиме су се стекли услови да се епидемија одјави. Закључно с тим, имали смо 101 оболелу особу од малих богиња у Београду.
У последњих 10 година у Београду су пријављена три случаја грознице и то 2018. године, што како каже докторка, то значи да се ова болест код људи региструје спорадично.
- Реч је о зоонози, односно болести која се са животиња преноси на људе. Ову грозницу преноси микроорганизам коксијела бурнети, а резервоар у природи су дивље и домаће животиње, међу којима се преноси крпељом. У организам човека се уноси на више начина преко контаминиране хране (млеко и млечни производи) и директно преко повређене коже или уједом крпеља. Од грознице најчешће оболевају козе, овце и говеда, а код људи се болест открије тек након што се утврди и да су животиње оболеле - каже докторка, и објашњава због чега је то тако.
– Клиничка слика је слична грипу, почиње са изненадном појавом високе температуре, праћене малаксалошчу, повраћањем, мучнином...Уколико се не лечи може да изазове хроничну упалу јетре, али и друге здравствене компликације.