ВИРУСИ НАПУНИЛИ ДОМОВЕ ЗДРАВЉА! Нови талас хара Србијом, НЕДЕЉНО има до 10.000 нових случајева

Док једни мисле да је у питању обична прехлада, други сумњају на повратак короне.

Како каже докторка Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду, епидемија грипа још увек није регистрована,али су у циркулацији неколико вируса, који изазивају респираторне и стомачне тегобе, али и ковид.

- Када је реч о активној епидемиолошкој ситуацији не можемо да заобиђемо ковид који и даље доминира међу акутним респираторним инфекцијама. Претходне недеље имали смо 224 нова случаја обољевања. То је за девет одсто мањи број у односу на претходне две недеље. Од новооболелих 50 одсто њих су особе старије од 65 година. Такође, важно је напомениути и да се тестирање на ковид у Београду и даље уредно одржава - рекла је докторка Славица Марис за Ало! и додала да је у Београду претходних недеља регистровано неколико епидемије ковида.

- Реч је колективима попут здравствених установа у којима смо имали 40 оболелих од ковида, а ове недеље смо регистровали две епидемије – рекла је др Марис.

Када је реч о другим респираторним вирусима, присутни су адено и рино вируси, као и микроплазма пнеумонија, истакла је докторка.

- Реч је о једноћелијском организму који је одговора за атипичну упалу плућа, а уочава се и пораст броја акутних респираторних инфекција. Имамо 10.000 случајева на недељном нивоу, а тај раст нам указује и да су други вируси у циркулацији. Осим респираторних вируса, присутни су и стомачни вируси, попут рото и норо вируса. Током недеље, имали смо регистровану епидемију стомачногвируса у једном вртићу – рекла је докторка Марис.

Како је истакла, прати се и стање са грозницом Западног Нила, а на територији Београда забележено је укупно 16 случајева.

- Тај број није неуобичајен број, а период заражавања траје од јуна до новембра са пиком у августу. Прошле године имали смо 23 забележена случаја, док је година пре тога била епидемијска када смо имали 111 заражених од грознице Западног Нила - рекла је др Марис.

Када је реч о малим богњама, докторка Градског завод за јавно здравље у Београду каже да је епидемија одјављена.

- Први случај малих богиња забележен је 7. фебруара, а последњи 29. јула у Београду, чиме су се стекли услови да се епидемија одјави. Закључно с тим, имали смо 101 оболелу особу од малих богиња у Београду.

У последњих 10 година у Београду су пријављена три случаја грознице и то 2018. године, што како каже докторка, то значи да се ова болест код људи региструје спорадично.

- Реч је о зоонози, односно болести која се са животиња преноси на људе. Ову грозницу преноси микроорганизам коксијела бурнети, а резервоар у природи су дивље и домаће животиње, међу којима се преноси крпељом. У организам човека се уноси на више начина преко контаминиране хране (млеко и млечни производи) и директно преко повређене коже или уједом крпеља. Од грознице најчешће оболевају козе, овце и говеда, а код људи се болест открије тек након што се утврди и да су животиње оболеле - каже докторка, и објашњава због чега је то тако.

– Клиничка слика је слична грипу, почиње са изненадном појавом високе температуре, праћене малаксалошчу, повраћањем, мучнином...Уколико се не лечи може да изазове хроничну упалу јетре, али и друге здравствене компликације.