Дренажом решити проблем подземих вода око објекта НАЈАВЉЕНИ РАДОВИ НА ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ У МАНАСТИРУ НОВО ХОПОВО
Након што је крајем претходне године обустављен поступак јавне набавке за инвестиционо одржавање цркве Светог Николе манастира Ново Хопово, Покрајински завод за заштиту споменика културе недавно је расписао нови позив за извођаче радова.
Овом фазом инвестиционог одржавања предвиђени су хидротехнички радови, којима се, како је у тендерској документацији објашњено, контролише подземна вода око цркве и површинска вода изнад западног конака.
Процењена вредност инвестиције је 11,2 милиона динара, а понуде на тендер подносе се до 28. марта, што значи да би, имајући у виду све рокове, радови требало да почну до лета.
Недалеко од Ирига, на стотинак метара од магистралног пута Рума - Нови Сад, Ново Хопово један је од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Комплекс припада Епархији сремској и као непокретно културно добро од 1949. године, представља споменик културе од изузетног значаја. Својом архитектуром, фреско сликарством, богатом историјом, један је од најзначајних манастира у Србији.
Историјат цркве
Здање цркве Светог Николе подигнуто 1575-1576. године, а по стилским одликама наслања се на традиције моравске школе. Зграде манастирских конака, који имају одлике барока, настајале су постепено током 18. века, тако да је црква окружена са све четири стране. Турци су приликом повлачења 1688. године спалили цркву, али њена обнова почела је већ наредне године. Још у 16. веку у Ново Хопово су пренете мошти светог Теодора Тирона, и у том периоду манастир је био значајан просветни центар, па је тако протестански проповедник Стефан Герлах забележио да Срби у Београду немајући школе, долазе ту да уче читање и писање. Од обнављања Пећке патријашије током 16. и 17. века манастир постаје и друга резиденција београдско-сремског митрополита, те је сремска епархија у 18. веку називана и хоповска.
Током 17. века урађена је фреско-декорација унутрашњих зидова, а хоповско фреско-сликарство једно је од најзначајнијих на Балкану. Раскошни, позлаћени иконостас, који су изрезали Паул и Антон Резнер, 1776. године осликао је Теодор Димитријевић Крачун, српског барокни сликар. Почетком 18. века у Новом Хопову је била сликарска школа, коју су водили зографи Арсеније и Нил. Од лета 1757. до 1. новембра 1760. године у Новом Хопову боравио је Димитрије Обрадовић, који се ту и замонашио те понео име Доситеј. О његовом боравку у манастиру сведочи и назив извора „Доситејева чесма“ у северном конаку. На почетку Другог светског рата манастир је опљачкан, а 1943. године је и спаљен. Обнова и рестаурација цркве почели су 1949. године, а озбиљнији радови обављени су од 1952. до 1962. године. Програмом Покрајинског завода за заштиту споменика културе, крајем 80-их година прошлог века изведени су неопходни радови, док је 1998. изграђен нови звоник.
Фрушкогорски манастири углавном су подизани уз изворе, што је случај и с Новим Хоповом. Но, ниво фундирања цркве је у зони осциловања подземне воде, што узрокује влагу у зидовима при поду, али и капиларно пењање влаге уз зидове. Техничко решење, како се може приметити, предвиђа две мере - дренажу, чиме ће бити прикупљена подземна вода која тече ка темељима цркве, и заштиту површине између дренаже и тротоара цркве од инфилтрирања падавина у земљиште, што подразумева постављање водонепропусне фолије.
„Због сложене хидрогеолошке слике локације проблем влаге у цркви, и поред више интервенција, није решен. Идејним пројектом инвестициног одржавања Манастира Ново Хопово су обухваћени радови на дренажи око цркве и одводњавања западног конака. То су били најугроженији делови манастирског комплекса од подземне воде, а који су били функционално повезани. Предвиђени радови су грађевиски независни, али нерешено одводњавање западног конака проузрокује погоршање хидротехничких услова око цркве. Радови се могу извести у две фазе, с тим да прва фаза мора бити дренажа око цркве. Не би било добро да се друга фаза, одводњавање платоа изнад западног конака, не изведе или да се са другом фазом дуго чека, јер би то могло умањити ефекат дренаже око цркве”, објашњавају у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе.
Јована Вукашиновић