ДАНАС СЛАВИМО ПРВОГ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА Утврдио Српску православну цркву КРУНИСАО ЦАРА ДУШАНА СИЛНОГ

Свети Јоаникије II, пре него што је постао први српски патријарх 1346. године, служио је као секретар краља Стефана Душана, који ће касније постати цар.

У то време српски краљ Стефан Душан је освојио многе грчке крајеве на југу. 

Пре крунисања за цара, краљ Душан је морао да уздигне српску архиепископију на ранг патријаршије, јер је само патријарх могао да крунише кандидата за цара. Проглашење Јоаникија за патријарха обављено је уз помоћ бугарског патријарха Симеона који је присуствовао великом црквеном сабору у Скопљу. 

Немогуће је са сигурношћу одредити када је Јоаникије постао патријарх — претпоставља се да је то било негде између јануара и априла 1346. године. По једној теорији то се догодило на Цвети 1346, а великом црквеном сабору су учествовали и патријарх бугарски Симеон, архиепископ охридски Николај, и многи епископи и клирици српски и бугарски, свештени прот Свете горе и многи светогорски монаси са њим.

Српска црква је још од дипломатских активности Светог Саве у Никејском царству била призната од Цариградске патријаршије као аутокефална, због чега је овај сабор у Скопљу сматрао да може несметано архиепископа српског прогласити за патријарха, тако је архиепископ Јоаникије II постао први српски патријарх „всем Серблем и Поморију“, то јест патријарх „свих српских земаља и поморских“.

Након овога патријарх Српски Јоаникије је на Ускрс 1346. помазао краља Душана за цара свих Срба и Грка, а ускоро затим (на Спасовданском сабору у Скопљу 1349) заједно са њим донео је значајни српски Законик, којим је узакоњено српско царство и српска црква.

Иако је на месту патријарха био само три године, до своје смрти 1349. године, Јоаникије II је оставио дубок траг у историји српске цркве. Његове мошти почивају у Пећкој патријаршији, где су и данас.