РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
ДА ЛИ ПАЦИЈЕНТИ У СРБИЈИ ИМАЈУ ПОВЕРЕЊЕ У ЛЕКАРЕ Ево колико су упознати са својим правима
Оболели од хематолошких малигнитета, пацијенти који имају офталмолошке проблеме, пацијенти са раком плућа, мокраћне бешике, бубрега и меланома су најугроженији у овом тренутку када је реч о могућности да користе савремене лекове, речено је данас приликом представљања резултата истраживања Удружења пацијената Србије о ставовима оболелих о иновативним терапијама.
"Тражимо решења, идемо ка томе, ове године ћемо први пут водити две паралелне кампање за ове пацијенте који су најугроженији, а у децембру ћемо почети кампању и за оболеле од других малигних болести који немају своја удружења", најавио је председник Удружења пацијената Србије Саво Пилиповић.
У најновијем истраживању је, према речима Пилиповића, учествовало 220 испитаника из 10 удружења пацијената и оно је спроведено крајем августа и почетком септембра 2024. године.
"Ситуација је боља у смислу тога да имамо више лекова, али их и даље недостаје. Председник Вучић је када је излагао четворогодишњи план рекао да ће годишње бити издвајано 50 милиона евра за иновативне лекове. То је супер и ми захваљујемо председнику и директорки РФЗО Сањи Радојевић Шкодрић на томе", рекао је Пилиповић.
У поређењу са 2023. годином, када је спроведено претходно истраживање и када је 82,5 одсто делимично или потпуно било упознато са правима која им као пацијентима припадају, сада се тај проценат повећао на 87,7 одсто, навео је Пилиповић.
"Информације о правима која им припадају пацијенти добијају од лекара (24,1 одсто), удружења пацијената (32,7 одсто) и других пацијената (17,3 одсто)", додао је Пилиповић. “Информације везане за иновативне терапије у највећој мери добијају од удружења пацијената (27,2 одсто), других пацијената (23,7 одсто) и лекара специјалиста (18,6 одсто). Када се говори о поверењу у изворе информација, оно је доминантно везано за представнике медицинске професије (37,2 одсто), удружења (25,4 одсто), док је нешто ниже у неформалне канале односно друге пацијенте (21,6 одсто)", навео је Пилиповић и истакао да су учесници истраживања у великој мери (69,1 одсто) упознати са постојањем удружења оболелих од њихове болести.
"Значај рада удружења се првенствено везује за међусобну солидарност и подршку, затим добијање информација о начинима лечења и терапија, и у нешто мањој мери представљањем гласа пацијената, односно залагањем за њихова права. Иновативне терапије користи 18,6 одсто учесника истраживања, док је са постојањем иновативне терапије за њихову болест упознато 57,1 одсто анкетираних. Већина, 85,4 одсто, пацијената који користе иновативну терапију је оцењују као ефикасну", рекао је председник Удружења пацијената Србије.
Део трошкова насталих услед коришћења иновативне терапије покрива РФЗО и то у највећој мери трошкове превоза пацијента (16,9 одсто), трошкове исхране пацијента и пратилаца (20,8 одсто) и трошкове смештаја пацијента (8,6 одсто). Директор Удружења произвођача иновативних лекова "Иновиа", др Бојан Тркуља, каже да 65 одсто пацијената из унутрашњости на терапије у већи центар одлази сопственим превозом док свега два осто користи превоз медицинских установа.
"Истраживање је показало да су пацијенти веома добро упознати са својим правима", истакао је Тркуља и додао да је позитивно и то што се оболели о својој болести и могућностима лечења информишу од лекара и удружења пацијената, а најмање путем таблоидних информација и интернета, што потврђује да имају поверења у стручњаке и удружења.
Председница Удружења Липа Маја Марковић истакла је да је добро што су пацијенти свесни колико су иновативни лекови доступни код нас и у региону и да је истраживање показало да је степен нивоа свести о тој теми подигнут.
"Уколико се пацијентима који болују од најтежих хематолошких обољења да иновативна терапија на време онда он живи и та болест постаје хронична", указала је Марковићева и додала да је број оболелих од хематолошких малигнитета којима је иновативна терапија потребна мали, да то не би превише оптеретило буџет али да је са иновативним терапијама могуће омогућити и бољи квалитет живота тим пацијентима, а тако би били избегнути и многи нежељени ефекти које стандардне терапије изазивају.
Председница Удружења Жута мрља Александра Хаџи Манић, рекла је да је само једна дијагноза тешке офталмолошке болести на листи за иновативну терапију.
"Имамо сјајну сарадњу са РФЗО и са лекарима, али буџет за офталмолошке болести је заиста низак. Надамо се да ће већи број иновативних лекова као и квалитет живота офталмолошких пацијената бити на вишем нивоу", навела је Хаџи Манићева.
Онколошки пацијент, али и лекар, члан Управног одбора Удружења пацијената Србије др Никола Бељић, подсетио је да се у Србији највише умире од рака плућа, а да је овај карциномом доминантан и у свету.
"Седам хиљада људи оболи, а више од 4.000 премине од овог карцинома. Имамо 13 смрти дневно од ове болести. Ипак, дошло је до проширења листе иновативних терапија за карцином плућа", навео је Бељић.
Истраживање је показало, истакли су учесници на конференцији за јавност, да је уочен благи пораст знања о могућностима да се кроз клиничке студије добијају лекови у експерименталној фази, са 25,6 одсто у 2023. на 26,4 одсто у 2024. години.
