МОЖДАНИ УДАР може да погоди И ЈАКО МЛАДЕ ЉУДЕ: Дијагностика и терапија у Србији на светском нивоу

- Србија иде у корак са светом када су у питању дијагностичке и терапијске могућности и континуирано се из године у годину подиже ниво збрињавања и неге пацијената који су имали мождани удар, закључили смо на 5. Симпозијуму о можданом удару који је одржан недавно у Новом Саду – каже један од организатора Симпозијума професор др Жељко Живановић.

Како наводи, на Симпозијуму је истакнуто да је „прозор“ за третман исхемијског можданог удара препоручено да буде у року од 24 сата од настанка симптома.

- И даље важи правило да што се раније започне третман да је то боље, јер није исти исход ако се третман започне сат или два након удара или након 12 сати. Шансе за добар исход се смањују временом – истакао је др Живановић.

Према његовим речима, мождани удар је првенствено болест старијих од 65 година и тада је већи ризик од оболевања, али последњих година има и све више младих који добијају мождани удар. Има их и од 18 година, а може да се јави и код деце, мада ретко.

- Фактори ризика за настанак можданог удара су хипертензија, дијабетес, хиперхолестеролемија, пушење, злоупотреба алкохола, али и гојазност, поремећаји метаболизма, срчане болести, седење, смањена физичка активност, исхрана, односно недовољан унос воћа и поврћа, брза храна. Чак и опструктивна слип апнеја може да доведе до аритмије, која м,оже да утиче на појаву можданог удара – наводи др Живановић.

Истиче да треба више да се ради на превенцији и едукацији о здравим стиловима живота и адекватном третману фактора ризика и напомиње како је код нас већа инциденца можданог удара него у земљама западне Европе.

 Каже како је на Симпозијуму било речи и о новинама, као што је коришћење додатног лека за интравенску тромболизу, који се до сада користио само за лечење срчаног удара.

- Било је речи и о новинама које дају пацијентима више шансе за бољи опоравак након можданог удара и за повољнији исход. Уколико је дошло до сужења каротидне артерије и то је узрок можданог удара, онда је потребна операција што је пре могуће, унутар првих неколико дана, што се у УКЦВ ради већ неколико година – истакао је др Живановић.

Велики је значај превенције и ко има атријалну фибрилацију преткомора треба да узима антикоагулантне лекове, који су данас савременији. Наиме, раније терапије су укључивале честе контроле и анализе крви, а сада савремена терапијане тражи честе контроле и безбеднији су од компликација.

Љубица Петровић