АПАТИНКА ДОБИЛА ПРАВНУ БИТКУ СА ХРВАТСКОМ ДРЖАВОМ! Отетих три милиона квадратних метара земље ВРАТИЛА У СВОЈЕ ВЛАСНИШТВО

Општински суд у Госпићу озваничио је одлуку својим првостепеним решењем по којем јој се признаје право власништва над 3.072.127 квадратних метара пашњака у атару села Мекињар које припада општини Удбина. Ова вест коју је након писања хрватског „Јутарњег листа“ пренео и „Дневник“, може се рећи, дала је наду великом броју Срба прогнаних из Хрватске да ће ипак моћи да поврате своје власништво које им је одузето након њиховог егзодуса и накнадно приписано држави.

О суштини овог својеврсног правног преседана када је подржављена имовина хрватских Срба у питању довољно се зна. Непрегледни пашњаци на ободу Крбавског поља, које су преко 150 година несметано плодоуживали, 2022. године преминули супруг Ане П, Милан и његови преци, у периоду пре распада Југославије због тадашњег законског максимума земљишта у приватном поседу били су у статусу друштвене својине, коју је Република Хрватска једним актом просто превела у државну. Уз доказе у виду докумената држава претходница СФРЈ (Краљевина Југославија и СХС и Аустроугарска монархија ) и сведочење три становнице Мекињара, Ана П. је успела да докаже своје право власништва на основу такозване државине (досијелошћу, односно уживањем без сметње током дужег раздобља) пашњака површине преко три милиона квадрата те суседних мањих парцела, окућница и неколико објеката породице свог супруга.

- Од око два милиона катастарских парцела, колико се процењује да су Срби поседовали у Хрватској пре распада Југославије, Хрватска је доношењем Закона о власништву себе укњижила као власника више од 800.000 парцела, чији су катастарски власници до 1995. године били Срби – наводи Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, истичући да Хрватска намерава да се, под фирмом сређивања земљишних књига, укњижи као власник и на преосталих 700.000 катастарских парцела, чији су власници избегли и прогнани Срби.

Од око два милиона катастарских парцела, колико се процењује да су Срби поседовали у Хрватској пре распада Југославије, Хрватска је доношењем Закона о власништву себе укњижила као власника више од 800.000 парцела

У овом процесу годинама уназад спроводи се и такозвана бесплатна „државна измјера“, како би се стање у катастарским регистрима уподобила са европским правилима. На основу усвојених планова, од стране државе ангажовани геодети обилазе општине и уз помоћ старих карти, аеро снимака и сведочења заинтересованих становника, тј. власника, одређују нове честице земљишта истовремено „ажурирајући“ право власништва. Проблем за избегле Србе је пре свега чињеница да се обавештења о овој акцији у њиховим некадашњим пребивалиштима објављују само на огласним таблама јавне управе и локалним медијима, па многи од њих и не знају да им држава „преслагује“ вишевековна имања. Ако сами не присуствују „државној измјери“, имају временски ограничено право приговора које, како показује досадашња пракса, надлежни жупанијски судови по правилу одбацују и упућују их на парнични поступак, било да морају да туже државу Хрватску, неког од сродника, комшија или „заинтересованих лица“ која су преварно искористили њихово неприсуствовање измери и себе навели као власнике туђих имања. Ова процедура која често траје годинама подразумева и велике судске трошкове, попут ангажовања адвоката, плаћања поднесака тужбе, вештака, преводиоца (сиц!) за документе из Србије, БиХ али и других земаља света у којима се тренутно налазе прогнани Срби и њихови наследници, па се само ретки одлучују за правну битку са државом Хрватском. Попут оне коју је повела и Ана П. која до правоснажности пресуде, односно до њеног потврђивања пред вишим судом, свој идентитет крије и од садашњих комшија, Апатинаца.

Милић Миљеновић