АПАТИНАЦ ОТКРИО КАКО ИЗГЛЕДА ЖИВОТ У ШВАЈЦАРСКОЈ Чим су му ово тражили вратио се у златну српску равницу
Ален Понграц, пореклом из Апатина, годинама је градио живот у Швајцарској, земљи која се често описује као идеална дестинација за живот. Ипак, одлучио је да са супругом Сањом и двоје деце напусти Швајцарску и врати се у Србију, изненадивши многе. У видеу који је објавио на свом YоуТубе каналу, Ален је објаснио да живот у иностранству није онакав каквим се често представља.
Супруга и деца – важан фактор
За Алена и његову жену Сању, одлука о повратку у Србију није била лака. Годинама су вагали да ли да остану у Швајцарској или да се врате кући. На крају је превагнула жеља да своју будућност граде у Апатину. У видеу, Ален је открио да су одлучили да се врате јер је добио одличну пословну понуду, што му је омогућило да инвестира у родни крај.
Ова прича је инспирација многима који су у потрази за бољим животом, а можда нису ни свесни шта све подразумева живот у иностранству. Ален својим примером каже да иако је Швајцарска привлачна, није сваком одговарајућа. Зато је за њега повратак у родни крај "прави избор", чак и ако то значи почетак изнова.
Швајцарска је "банана држава"
Ален је у свом видеу објаснио да живот у Швајцарској није онакав каквим га људи замишљају. Често је напоменуо да је Швајцарска, са свим својим предностима, "банана држава". Иако се изван земље чини као савршен рај, Ален је истакао да је свакодневни живот пун несигурности и стреса, а радни дани су исцрпљујући. Осећао је да живи "од ујутру до увече", без времена за себе или своју породицу.
Тужна стварност – без подршке и лоша васпитна пракса
За Алена, један од најважнијих разлога за повратак био је недостатак подршке за његову децу. У Швајцарској су били потпуно сами, без иког ко би им помогао са децом. Осим тога, није му се допадала пракса у школама и вртићима, нарочито када се од његовог мушког детета тражило да се обуче у женско одело, а женско у мушко, што је сматрао потпуно неприродним и збуњујућим за децу.
"Било је страшно, тражили су од нас да мушко дете дође у женској одећи, а женско у мушкој, како би деца сама одлучила шта су. То је нешто што ни мени ни мојој жени није било прихватљиво", истакао је Ален.
Такође, цена чувања деце била је превисока, јер би то значило да би им читава плата отишла на ову услугу.
Неостварени снови и радни дани без смисла
Иако је Ален завршио Саобраћајни факултет, убрзо се нашао у ситуацији да ради као камионџија, посао који није желео да ради до краја живота. Истакао је да је то био само начин да преживи, док није могао да нађе бољу прилику. Рад од јутра до вечери, посебно у зимским месецима, остављао му је врло мало времена за себе или за своју породицу.
Повратак коренима
Након много размишљања, Ален је и његова породица донели коначну одлуку – повратак у Србију. Иако су се суочили са сигурношћу да ће им бити тешко да почну изнова, препознали су да је то за њих најбоља опција. Напустили су стан у Швајцарској, дали отказе на послу и кренули ка новом животу у Апатину.