АКО ИДЕТЕ НА ЗАДУШНИЦЕ ОВО НИПОШТО НЕМОЈТЕ РАДИТИ Свештеник објашњава зашто нису сви обичаји на гробљу у духу православља
Верници Српске православне цркве у суботу 22. фебруара обележавају Зимске задушнице, дан посвећен сећањима на упокојене чланове фамилије и пријатеље. Обичаји налажу одлазак у цркву на Свету литургију, као и обилазак гробова покојника.
Иако је правило да у цркву, односно на гробље треба понети само кувано жито, црвено вино, тамјан и воштанице које би требало запалити за покој душе умрлих и тако им осветлити пут до Христа Спаситеља, у народу важи обичај изношења хране на гробље на задушнице.
Како Зимске задушнице увек "падају" пре почетка Васкршњег поста, домаћице припремају мрсну храну, најчешће ону коју је покојник волео, окаде је и деле намерницима преко гроба "за покој душе". Али, неретко се изношење хране на гробље претвара у праву гозбу, што није у духу обележавања овог, за вернике важног дана у знак сећања на преминуле чланове фамилије и пријатеље. Једнако је непримерен и обичај који се, нажалост, такође може видети широм Србије – остављање хране, па и цигарета на гробовима уз појашњење да је покојник био страствени пушач.
– На гробљу би требало упалити свећу за покој душе, а не цигарету – каже свештеник Бранислав Миљковић из Храма Свете Петке на Овчанском путу.
Свећа је симбол светлости Христове који је, како стоји у Библији, рекао: "Ја сам светлост свету".
Кад је реч о храни, отац Бранислав подсећа да би требало изнети жито и прелити гроб црвеним вином. Жито је симбол тела Христовог, а црвено вино симболише његову невино проливену крв за опрост људских грехова.
– Наш народ је увео обичај да износи храну на гробље, што датира из времена када су на капији гробља стајали сиромаси, неретко и они који су остајали без руке и ноге и били неспособни за рад, па су им људи долазећи на гробље давали такозвану милостињу. Они би се, захвални за добијену храну, молили за упокојене. Погрешно је остављати храну на гробу, јер је често развлаче животиње. Увек је боље нахранити некога ко је у потреби, помоћи породици која има мање материјалних средстава, него се немарно односити према њима, а храну остављати да пропада – подсећа отац Бранислав.
Молитва је, истиче, најважнија, како на дан кад обележавамо Задушнице, тако и током свих осталих дана у години. И како то дивно описује православље, молећи се за друге чинимо велику духовну добробит нама самима. Верници знају да су молитва, пост и живот по "Светом писму", крила којима се душа диже са земље на небо.