Виртуелно обележена 75. годишњица ослобађања Маутхаузена

На 75. годишњицу ослобођења на крају Другог светског рата, због пандемије корона вируса, није било поворки преживелих и њихових рођака у самом меморијалном центру, као што је то случај сваке године прве недеље после 5. маја, већ је сећање организовано преко интернета.

Гледаоци из 23 земаља света пратили су виртуелно обележавање у организацији Mauthauzеn комитета Аустрије (МКОе).

Између 1938. и 1945. у Mauthauzеnu и његових 49 спољашњих логора било је интернирано око 200.000 људи, од којих је половина убијена.

Од краја Другог светског рата сваке године се обележава ослобађање овог највећег логора на тлу Аустрије.

Овогодишње виртуелно обележавање било је под мотом "Људскост без граница“.

И у виртуелном свету организатори покушали су да прате традиционални ток сећања, те је све почело читањем извода из такозване заклетве логораша на више језика и завршило се химном логораша.

У виртуелном формату више него уобичајено дошли су до изражаја некадашњи логораши, који су својим причама пренели страхоте које су се догађале у том логору.

Данијел Ханох, на пример, који је био интерниран у многим логорима и који је ослобођен из логора Гунскирхен, позвао је на отпор расизму, фашизму и антисемитизму, како се тако нешто не би више никада поновило.

Шаул Шпилман, који живи у Израелу, а сваке године од ослобођења долази на обележавање у Mauthauzеn, изразио је наду да ће идуће године поново моћи да дође.

Лилијане Сегре рекла је да је свест о томе шта се дешавало у Mauthauzеnu представља вакцину против понављања истог.

Председник Јеврејске заједнице у Аустрији Оскар Дојч указао је на значај прича преживелих логораша, јер сећање, како истиче, не функционише статистичким бројкама, пошто свака жртва има породицу и своју причу.

Према речима бискупа из Линца Манфреда Шојрера, срж терора и варварста је приписивање себи апсолутне моћи и права на одлучивање о смрти или животу других.

Председавајући МКОе Вили Мерни рекао је да виртуелно обележавање није "достојанствена алтернатива“, али да је у актуелним условима то била најбоља могућност за заједничко сећање на жртве.

Успех нациста био је могућ само зато што су успели да повуку границе између људи. Хапшења и депортације биле су последице, упозорио је Мерни на опасност да услед корона вируса дебата о границама, оградама, и људскости падне у заборав.

Председник Европског парламента Давид Сасоли, у свом обраћању, позвао је младе Европе да се сећају "оних који су изгубили живот у логору, који су се борили за бољи свет, за вредности слободе и правде“.

МКОе је, на годишњицу ослобађања Mauthauzеna 5. маја, обишао меморијални центра и положио венце, а испред званичне Аустрије био је председник Александер ван дер Белен.

Био је активан све до ослобађања од стране америчке војске 5. маја 1945. године.

Састојао се од главног логора и 49 споредних, а до 1945. године у логор Mauthauzеn и његове споредне логоре депортовано је око 200.000 особа, а више од половине њих је убијено или су умрли од последица присилног рада и глади.

Међу њима је било људи преко 30 различитих националности, а последњи логорашки број био је 139.317, издат 3. маја 1945. године.

Пре пандемије корона вируса, у Меморијалном центру Mauthauzеn постављена је нова плоча на споменик српским и југословенским жртвама у нацистичком логору Mauthauzеn.

У Mauthauzеnu и његовим помоћним логорима, пре свега Гузен и Ебензе, током Другог светског рата страдало 12.800 Срба.

У два светска рата на крајње свиреп и зверски начин у овом логору је страдала око 21.000 људи српске националности.