Virtuelno obeležena 75. godišnjica oslobađanja Mauthauzena

Na 75. godišnjicu oslobođenja na kraju Drugog svetskog rata, zbog pandemije korona virusa, nije bilo povorki preživelih i njihovih rođaka u samom memorijalnom centru, kao što je to slučaj svake godine prve nedelje posle 5. maja, već je sećanje organizovano preko interneta.

Gledaoci iz 23 zemalja sveta pratili su virtuelno obeležavanje u organizaciji Mauthauzen komiteta Austrije (MKOe).

Između 1938. i 1945. u Mauthauzenu i njegovih 49 spoljašnjih logora bilo je internirano oko 200.000 ljudi, od kojih je polovina ubijena.

Od kraja Drugog svetskog rata svake godine se obeležava oslobađanje ovog najvećeg logora na tlu Austrije.

Ovogodišnje virtuelno obeležavanje bilo je pod motom "Ljudskost bez granica“.

I u virtuelnom svetu organizatori pokušali su da prate tradicionalni tok sećanja, te je sve počelo čitanjem izvoda iz takozvane zakletve logoraša na više jezika i završilo se himnom logoraša.

U virtuelnom formatu više nego uobičajeno došli su do izražaja nekadašnji logoraši, koji su svojim pričama preneli strahote koje su se događale u tom logoru.

Danijel Hanoh, na primer, koji je bio interniran u mnogim logorima i koji je oslobođen iz logora Gunskirhen, pozvao je na otpor rasizmu, fašizmu i antisemitizmu, kako se tako nešto ne bi više nikada ponovilo.

Šaul Špilman, koji živi u Izraelu, a svake godine od oslobođenja dolazi na obeležavanje u Mauthauzen, izrazio je nadu da će iduće godine ponovo moći da dođe.

Lilijane Segre rekla je da je svest o tome šta se dešavalo u Mauthauzenu predstavlja vakcinu protiv ponavljanja istog.

Predsednik Jevrejske zajednice u Austriji Oskar Dojč ukazao je na značaj priča preživelih logoraša, jer sećanje, kako ističe, ne funkcioniše statističkim brojkama, pošto svaka žrtva ima porodicu i svoju priču.

Prema rečima biskupa iz Linca Manfreda Šojrera, srž terora i varvarsta je pripisivanje sebi apsolutne moći i prava na odlučivanje o smrti ili životu drugih.

Predsedavajući MKOe Vili Merni rekao je da virtuelno obeležavanje nije "dostojanstvena alternativa“, ali da je u aktuelnim uslovima to bila najbolja mogućnost za zajedničko sećanje na žrtve.

Uspeh nacista bio je moguć samo zato što su uspeli da povuku granice između ljudi. Hapšenja i deportacije bile su posledice, upozorio je Merni na opasnost da usled korona virusa debata o granicama, ogradama, i ljudskosti padne u zaborav.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, u svom obraćanju, pozvao je mlade Evrope da se sećaju "onih koji su izgubili život u logoru, koji su se borili za bolji svet, za vrednosti slobode i pravde“.

MKOe je, na godišnjicu oslobađanja Mauthauzena 5. maja, obišao memorijalni centra i položio vence, a ispred zvanične Austrije bio je predsednik Aleksander van der Belen.

Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.

Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada i gladi.

Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine.

Pre pandemije korona virusa, u Memorijalnom centru Mauthauzen postavljena je nova ploča na spomenik srpskim i jugoslovenskim žrtvama u nacističkom logoru Mauthauzen.

U Mauthauzenu i njegovim pomoćnim logorima, pre svega Guzen i Ebenze, tokom Drugog svetskog rata stradalo 12.800 Srba.

U dva svetska rata na krajnje svirep i zverski način u ovom logoru je stradala oko 21.000 ljudi srpske nacionalnosti.