Варничење у Јужном кинеском мору

Најбоље време за посету тананим острвима, каменитим и полувештачким пешчаним, је између јануара и априла. Када се давно аутор овог текста купао у Јужном кинеском мору крајем маја, вода је била претопла.

Сада је почетак јула и на Јужном кинеском мору је још топлије, можда зато што јача размена оптужби међу политичарима и влада олуја у односима међу државама у региону као и оним изван. Очекује се да 12. јула Међународни арбитражни суд у Хагу донесе пресуду у спору који су Филипини покренули у територијалном спору са Народном Републиком Кином. Званични Пекинг одбацује надлежност суда и поручује да је само дијалог директно заинтересованих страна, без мешања споља, начин за решавање спорова. Поготово што су неслагања Кине и Филипина, тек један у низу територијалних размирица између земаља у региону.



У геополитичком смислу је Јужно кинеско море, изузетна водена површина. То је друга најважнија поморска линија на свету. Кроз теснаце Малака, Сунда и Ломбок пролази преко 50 одсто укупне годишње тонаже светске трговачке морнарице. Више од 10 милиона барела сирове нафте дневно прође само кроз пролаз Малака. У региону леже доказана налазишта 7,7 милијарди барела нафте, а рачуна се да их је укупно 28 милијарди. Резерве природног гаса су процењене на око 266 билиона кубних стопа.



Подручје Јужног кинеског мора и његова острва су предмет конкурентских права на суверенитет неколико земаља. Територијални спорови га чине потенцијално најопаснијом тачком сукоба у Азији. Ондашњи Јужни Вијетнам и Кина су због једног од архипелага, Параселских острва (на кинском Сиша), водили краткотрајан рат 1974, са десетинама погинулих војника. Од тада читав архипелаг припада Кини.

Администрација доскорашњег филипинског председника Бениња Акина је у јануару 2013. једнострано, без договора или сагласности Пекинга покренула пред Међународним трибуналом за Закон о праву мора (ИТЛОС) обавезујућу судску процедуру у спору са источним суседом око “поморског разграничења” у Јужном кинеском мору. Петочлано судско веће којим председава судија из Гане, а чланови су из Француске, Пољске, Холандије и Немачке, оценило је у октобру 2015, да је надлежно да разматра седам од 15 поднесака Маниле. Пресуда треба да буде донета у уторак.



Сажето, Филипини тврде да тзв. линија девет одрезака, демаркациона црта која деценијама одређује територијалне досеге Кине у Јужном кинеском мору, није ваљана јер крши споразуме Конвенције Уједињених нација о поморском праву (УНКЛОС) о ексклузивним економским зонама (200 наутичких миља од обале поједине државе) и територијалним водама (12 наутичких миља од обале). Филипини наводе и да обриси у Јужном кинеском мору, попут већине острва из архипелага Спратли (или Нанша), не пружају услове за одрживи људски живот, па не могу имати властито територијално дно како је то дефинисано конвенцијом УН, које је део територијалних вода.



Кина одбија да учествује у арбитражи наводећи, поред осталог, да је у неколико споразума с Филипинима утврђено да билатерални преговори буду коришћени за решавање граничних неспоразума. У Пекингу, такође, оптужују Филипине за кршење Декларације о понашању страна у Јужном кинеском мору (ДОЦ), склопљеном 2002. између чланица Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) и НР Кине, којом су такође договорени билатерални преговори као средство за разрешење граничних и других спорова. Кина је, даље, у децембру 2014. објавила и позициониони документ указујући да спор није предмет арбитраже јер је у крајњој линији питање суверенитета, а не права на експлоатацију ресурса. Питања територијалног суверенитета, пак, нису надлежност УНКЛОС-а.



Кина је приликом ратификације конвенције УН 1996. објавила декларацију којом је потврдила суверенитет над свим својим архипелазима и острвима, укључујући и Спратли. Више од тога, 2006. је објавила декларацију у вези члана 298. УНКЛОС-а, који је опција о изузећу спорова, па и о поморској демаркацији. Пекинг је искористио право да било које питање суверенитета и поморске демаркације изузме од надлежности механизма решавања спорова у оквиру УНКЛОС-а. Више од 30 држава у свету је објавило сличну декларацију, а међу њима и све остале четири сталне чланице Савета безбедости УН: Сједињене Америчке Државе, Руска Федерација, Велика Британија и Француска.



У Кини (и у њеној отцепљеној покрајини Тајвану) истичу како су острва у Јужном кинеском мору била кинеска територија одвајкада. Кина је прва открила, дала називе и почела да користи благодети острва у Јужном кинеском мору и непрекидно имала суверену власт над њима.



У Пекингу подсећају да су и у недавној историји, при крају Другог светског рата поднети обимни, јасни и уверљиви докази да Кина има суверенитет над Спратли острвима и да је то уважила међународна заједница, укључујући и САД. Ово се може наћи у веома важним међународним споразумима и декларацијама, попут оних из Каира 1943, из Потсдама 1945, мировног споразума из Сан Франциска 1951. и других.



Према виђењу у Пекингу, садашње питање Јужног кинеског мора има два нивоа. Први и суштински су територијални спорови око Нанша тј. Спартла острва која су неке од суседних обалских земаља 1970-тих “илегално окупирале”. Наиме, сада Вијетнам контролише 26 острва, Филипини осам, а Кина девет. Мањи број је у поседу Малезије, Тајвана и Брунеја. Ту су и спорови настали преплитањем тврдњи о поморским правима и интересима у неким од подручја Јужног кинеског мора. До тих спорова је дошло пошто је 1982. потписан УНКЛОС.



Други ниво се тиче политичких и војних интервенција у Јужном кинеском мору “неких спољних земаља што је довело до повећања затегнутости у региону.” “Филипинска једнострана иницијатива и тврдоглаво инсистирање на арбитражи за Јужно кинеско море даље компликују ионако сложену и тешку ситуацију”, став је Пекинга.



Кинески медији, пак, увелико пишу о активностима ратне морнарице САД у Јужном кинеском мору. Најчешће се то доводи у везу са политиком преоријентације администрације председника Барака Обаме на Азијско-пацифички регион као подручје одлучујуће за будућност човечанства и успостављање тамошњег “пилона” САД. Таква се политика често у кинеским медијима доживљава као покушај обуздавања њеног вртоглавог раста, попут оне Вашингтона током Хладног рата према Совјетском Савезу.



У очекивању одлуке арбитражног трибунала, администрација новог председника Филипина Родрига Дутертеа је саопштила да је вољна да дели природна богатства са Пекингом у спорним подручјима, чак и ако добије спор у Хагу. Сматра се да Дутерте, који је преузео положај 30 јуна, има помирљивији став према Кини од претходника. Његова администрација се нада скором почетку директних преговора после пресуде арбитражног трибунала, што је Акино одлучно одбијао.



Кинески министар спољних послова Ванг Ли је, у среду у телефонском разговору са америчким државним секретаром Yоном Керијем назвао процес пред арбитражним трибуналом “фарсом” и затражио од Вашингтона да не штети безбедносним интересима Кине. Без обзира на пресуду Кина ће “чврсто штитити свој територијални суверенитет и легитимна поморска права и одлучно очувати мир и стабилност”, поручио је Ванг. 



Борислав Коркоделовић

 

Војска на острвима



Јужно кинеско море је део Пацифичког океана и протеже се од Каримата и теснаца Малака до Тајванског мореуза на око 3,5 милиона квадратних километара. Ту се налази преко 250 малих острва, атола, коралних отока, подводних или пешчаних спрудова, гребена, укупне копнене површине мање од 15 км2. На већини нема домаћег становништва, ту су углавном војне испоставе. Многи од тих обриса су при високим морима поплављени, а неки су стално под водом.

Кина почела војне вежбе



Кина је почела војне вежбе на Јужном кинеском мору, јавили су јуче кинески државни медији, уочи одлуке међународног арбитражног суда о спору са Филипинима због територијалних права над овим стратешким водама. Кинеска морнарица је у петак извела борбене вежбе са ракетама између Парацелских острва и јужног кинеског острва Хајнан, објавио је на свом сајту званични лист кинеске војске „ПЛА Дејли”, преноси јуче АФП. Државна телевизија КТВ емитовала је снимке ловаца и бродова како испаљују ракете, хеликоптера како узлећу и подморница како израњају.