И српска јавност тражи ослобађање ухапшеног новинара у Украјини

Новинар Вишински је ухапшен јуче испред свог стана у Кијеву. Дуго нико није знао ко и где га је одвезао. Управо у то време је почео вишесатни претрес просторија РИА Новости Украјина и станова новинарке МИА „Русија севодња“ Људмиле Лисенка и шефа представништва агенције у Украјини Андреја Бородина.

Према информацијама адвоката Вишинског, новинар је пребачен из Кијева у Херсон, где се налазе канцеларије украјинског тужилаштва „аутономне покрајине Крим“.

Супруга руског новинара је рекла да њен муж има озбиљне здравствене проблеме и да мора да узима лекове. Међутим, она не зна шта се десило са њим.

Како Спутњик објављује, Служба безбедности Украјине сумњичи новинара за издају државе. Максимална казна за то кривично дело према украјинском закону износи 15 година затвора.

Служба безбедности тврди да се Вишински бавио „субверзивним акцијама на Криму“ и да је подржавао ДНР и ЛНР.

Главна уредница РТ Маргарита Симоњан је осудила оне који желе да искористе случај хапшења главног уредника РИА Новости Украјина као свој пи-ар. Она их је позвала да буду људи.    

На вест о хапшењу Кирила Вишинског, шефа портала РИА Новости Украјина, реаговао је и председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић, који је поручио да међународна новинарска удружења морају хитно да реагују како би Вишински био пуштен на слободу, објављује Спутњик.

Према Радомировићевим речима, хапшење Кирила Вишинског је забрињавајуће. У Европи је постао тренд да се новинари из необјашњених и необјашњивих разлога хапсе, упозорава он, да им се прети, као и да је неколико наших колега убијено у последњих неколико месеци.

„Украјина би хитно морала да објасни своје поступке и да што пре пусти колегу да се брани са слободе. Очекујем да хитно реагују и све западне организације за слободу говора и да траже пуштање колеге на слободу, као и да траже објашњење од украјинских власти зашто су практично отеле човека за кога се неко време није ни знало где је“, каже Радомировић.

Кирил Вишински ухапшен је 15. маја испред свог стана у Кијеву. Дуго се није знало ко га је ухапсио и где је одведен. У исто време, почео је вишесатни претрес просторија агенције РИА Новости Украјина, као и станова новинарке МИА „Расија севодња“ Људмиле Лисенко, као и шефа представништва агенције у Украјини Андреја Бородина.

Према информацијама које јавности дао адвокат Кирила Вишинског, он је пребачен из Кијева у Херсон, где се налазе канцеларије украјинског тужилаштва „Аутономне покрајине Крим“.

Украјинска служба безбедности осумњичила је Вишинског за велеиздају, за шта је, према украјинским законима, предвиђена петнаестогодишња затворска казна.

ЂУРО БИЛБИЈА, главни уредник портала „Факти“ и дугогодишњи дописник српских медија из Москве

Хапшење Кирила Вишинског није никакво изненађење, каже Билбија.

„Мислим да последњих деценија није забележено да се новинарима суди за велеиздају чак ни у неким проверено аутократским, деспотским земљама. Мислим да је индикативно да су се сетили велеиздаје практично четири године након што је основана агенција РИА Новости Украјина. Могуће је да су колегу Вишинског пратили и прислушкивали, али мислим да ће им та конструкција да агенција која сваки дан ради јавно оно што ради, тешко моћи да било шта од тога“, каже Билбија.

НИКОЛА ВРЗИЋ, новинар недељника „Печат“

Потез режима у Кијеву је за сваку осуду, каже Врзић, а ухапшени колега Кирил Вишински би морао да одмах буде пуштен на слободу.

„Овај потез такође демаскира праву природу кијевског режима, који је, да подсетим, мислим да је то јако важно, инсталиран управо подршци Запада. С тим у вези, није ствар хоћемо ли ми да осудимо овако нешто, већ да ли ће Запад и колеге са Запада реаговати, будући да Запад себе воли да представља као заштитника демократских и људских права, права на слободну реч и тако даље. Да ли ће реаговати у овом случају или неће? По свему судећи неће. На основу ранијих сличних ситуација можемо да предвидимо да неће, што нам заправо говори о једној, много озбиљнијој ствари. А то је да читаво то залагање за демократију и људска права, не представља залагање за то што те речи значе, већ све то представља само још једну од њихових полуга којима остварују своје интересе“, каже Врзић.

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ, новинар, уредник портала „Нови стандард“

Начин на који је Кирил Вишински ухапшен, начин на који су украјинске безбедносне снаге упале у редакције медија, као и оптужница којом се прети, указују на висок степен варварства са украјинске стране, каже Цвијановић.

„Очигледно је да је реч о некој врсти планиране одмазде и да се та ствар није догодила због неког конкретног повода, па се склизнуло у инцидент. Очигледно је да је све било планирано и да је ово варварство заправо имало за циљ да испровоцира реакцију са руске стране. Мислим да сви новинари треба да пруже јаку подршку Вишинском и његовим колегама јер се не сећам да је у последње време био овако флагрантан, чист пример кршења новинарских и људских слобода“, каже Цвијановић.

РАТКО ДМИТРОВИЋ, новинар и некадашњи уредник београдских „Вечерњих новости“

Дмитровић каже да је случај Кирила Вишинског индикативан.

„Многи у Београду би могли да размисле шта би ово могло да значи ако би се применило као принцип и како то само над руским и српским новинарима важе правила која не важе за друге“, коментарише Дмитровић.

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ, новинар листа „Политика“ и аутор Спутњикове емисије „На нишану Лазанског“

Алергичан сам на хапшења новинара, каже Лазански, ако се ради само о текстовима које објављују.

„Ако је у питању само деликт писања, то је неспојиво са европским и светским стандардима, а поготово што видим да Украјина постаје терен где се новинари кажњавају због својих ставова, било у електронским, било у писаним медијима. Тако да је моја солидарност са колегом Вишинским и подршка њему, при чему видим да је извештавање из Украјине и било какав новинарски рад тамо постао врло, врло отежан“, каже Лазански.

СЛОБОДАН РЕЉИЋ, некадашњи главни уредник недељника НИН

Хапшење новинара очајнички је потез државе која се одлучила на тако нешто, оцењује Рељић.

„Са друге стране, то је страшан удар на професију која има неки међународни статус и углед и која је дефинисана као нешто што треба да обавештава људе о времену у коме се живи. Трећа ствар, то је трауматично малтретирање, нељудско понашање. Живимо у времену када имате протеривање дипломата као уобичајени начин комуникације, имате хапшење, па и ликвидацију новинара као нешто што се нормализује. Ми се у ствари налазимо у времену у коме се међународни поредак убрзано урушава пред нашим очима. То је само знак да сви ти потези не воде никаквом добру и сваког дана смо све даље од мира“, каже Рељић.