Трампов „хлорокин” у мехуру од сапунице
Прве три на листи земаља најпогођенијих пандемијом коронавируса у свету су и по броју заражених и по броју преминулих Сједињене Америчке Државе, Бразил и Велика Британија, што је очигледан повод за закључак да нису биле добро вођене кроз актуелну кризу.
Заједнички именитељ лидерима тих земаља је у најмању руку њихов проблематичан однос према стручним проценама, као и давање предности економским интересима у односу на здравље становништва: популисти Доналд Трамп, Жаир Болсонаро и Борис Ѕонсон су бацили ризичну карту у игру живота и смрти што је имало рђаве последице.
Број умрлих у САД добрано је премашио 100.000 за мање од четири месеца, што је највише у свету, а 1,7 милиона заражених у овој земљи чини око 30 одсто укупно оболелих у свету. Недавно истраживање показало је да би неколико десетина хиљада живота било спасено да је председник Трамп само недељу дана раније донео одлуку о увођењу ванредних мера. Од ковида 19 страдало је више америчких житеља од броја војника САД који су погинули у Кореји, Вијетнаму, Ираку и Авганистану током prеthodnе 44 године.
Трамп је једноставно веровао више свом просуђивању него струци. Шеф Беле куће је шокирао здравствене раднике недавном изјавом да је десет дана пио „хлорокин“, лек за који је Светска здравствена организација у више наврата потврдила да нема никакав учинак против коронавируса, док је ове недеље француско Министарство здравља забранило његову употребу у протоколима за лечење од ковида 19. Антималаријски лек хидроксихлорокин, како се у међувремену показало, без надзора лекара доводи до срчаних проблема и могућег смртног исхода, па је и званична америчка Управа за храну и лекове упозорила на штетност његове употребе. Стручњаци су небројено пута изјавили а медији преносили да се не ради само о „озбиљном ризику”, него и „изузетној неодговорности”.
„Случајем хлорокин” заправо нико не би требало да је превише изненађен, будући да је реч о опробаном обрасцу Трамповог понашања. И иако је у међувремену дискретно саопштено да „председник више не узима антималаријски лек”, његов инстинкт да створи забуну и скрене пажњу са проблема које је изазвао, као и да преусмери информације са своје одговорности на нешто друго - задивљује. Мехур у коме живе његове приче веома лако пукне, али како има прави таленат вештог забављача и демагога - увек је у стању да лансира нови мехур охрабрујућих, оптимистичних бесмислица пред очима задивљене публике. Кључни су одбојност према стручности и уверење да је он сам, како је једном изрекао, самом себи довољан „стабилни геније”, увек негде изнад остатка човечанства, наравно и самих Американаца.
Тако је недавно на једној конференцији за штампу на којој су сви око њега имали маске али не и он, саветовао да би могло да буде делотворно и узимање дезинфекционих средстава намењених за спољну употребу које садрже варикину. И док су здравствени званичници који су били иза њега колутали очима, а потом се накнадно оградили од таквог „решења”, амерички медији су извештавали о наглом скоку тровања међу лаковерним становништвом.
Дуга је и вишедеценијска историја Трамповог оглушивања о експертске савете, али он ипак на крају конца не испадне приглупи и добродушни срећковић Форест Гамп, него све са својим обожаваоцима остаје у блаженом уверењу да је најпаметнији човек на свету. Када не послуша упозорења чак и највернијих саветника, Трампове грешке често су за добар део јавности која није склона анализама само изузетак од правила по коме је цар америчке империје увек у праву. Бивша извршна потпредседница Трампове организације Барбара Рис је изјавила, а европско издање портала Политико то пренело, како је амерички председник прошле године на карти уцртао фломастером куда ће један ураган проћи упркос другачијем приказу метеоролога и дешавањима на терену, а затим се борио недељу дана да не призна ни најмању грешку.
Познато је да је крајем 1980-тих избегавајући упутства својих најближих и највернијих сарадника, купио авиокомпанију Истерн ерлајнс за 365 милиона долара - по цени за коју су аналитичари па чак и сама компанија сматрали претераном. Трамп је фирму преименовао у Трамп шатл, а резултат ове операције је био дебели минус. У Атлантик ситију где је имао три велике коцкарнице током 1990-тих, заобилазио је савете аналитичара и mеnayеra који су му говорили да његов бизнис расте пребрзо и са пуно дуговања. Уместо да комбинује потезе и ослања се на економска правила, Трамп је окренуо своје коцкарнице једне против других, негујући сукоб унутар властитих редова, а његов стил управљања је назван „неорганизованим злочином” (у књизи Дејвида Ки Џонстона „Храмови случајности”). „Једноставно ниси могао да разговараш с Доналдом”, рекао је тада један од његових високо позиционираних људи, наводи се у књизи.
Самозвани стручњак за теме у распону од медицине, технологије, медија, па до временских прилика, међутим, итекако је добро упознат с оним шта жели његова база. Он вешто барата јавношћу, што је од почетка кризе била његова „чаробна пилула”. Тако је и за фамозни хидроксихлорокин говорио да „можда има ефекта, можда нема, али ако нема нећете се разболити или умрети”. Могао је слободно да дода да поред новог облика сарса (2) лечи и усамљеност и страхове малог човека. Његова агенда је била да одврати пажњу од заразе која као на текућој траци односи животе Американаца, као и да исконтролише економске последице карантина. За то време му је у глави откуцавао сат: ближе се председнички избори у новембру а поверење грађана је на клацкалици.
И док је не тако давно важило да Сједињене Државе и када погреше не могу да погреше јер су толико моћне да све своје брљотине могу да претворе у успех, у овом случају то више није сигурно: реч је о „бити или не бити” на више нивоа, о преоптерећеном здравственом картону нације, о отпуштању застрашујућих 40 милиона радника и претећој рецесији. Ширење оптимизма да гутање чаробне пилуле Доналд Трамп доводи до успеха, има лабаво упориште: штета у изгубљеним животима и радним местима због неблаговременог деловања - што значи због оглушивања на упозорења струке - већ је учињена. Довољно је бацити поглед шта су и како радиле друге земље и извући закључке. Да ли ће то, међутим, бити довољно за Трампов одлазак у политичку пензију још увек је отворено питање. Гутача пилула има не само увек, него и превише, догод има нових уверљивих мехура информација. Судећи по томе како је заратио с друштвеним мрежама, Трамп већ наслућује свој крај у Овалном кабинету.
Реља Кнежевић
