Trampov „hlorokin” u mehuru od sapunice
Prve tri na listi zemalja najpogođenijih pandemijom koronavirusa u svetu su i po broju zaraženih i po broju preminulih Sjedinjene Američke Države, Brazil i Velika Britanija, što je očigledan povod za zaključak da nisu bile dobro vođene kroz aktuelnu krizu.
Zajednički imenitelj liderima tih zemalja je u najmanju ruku njihov problematičan odnos prema stručnim procenama, kao i davanje prednosti ekonomskim interesima u odnosu na zdravlje stanovništva: populisti Donald Tramp, Žair Bolsonaro i Boris Ѕonson su bacili rizičnu kartu u igru života i smrti što je imalo rđave posledice.
Broj umrlih u SAD dobrano je premašio 100.000 za manje od četiri meseca, što je najviše u svetu, a 1,7 miliona zaraženih u ovoj zemlji čini oko 30 odsto ukupno obolelih u svetu. Nedavno istraživanje pokazalo je da bi nekoliko desetina hiljada života bilo spaseno da je predsednik Tramp samo nedelju dana ranije doneo odluku o uvođenju vanrednih mera. Od kovida 19 stradalo je više američkih žitelja od broja vojnika SAD koji su poginuli u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu tokom prethodne 44 godine.
Tramp je jednostavno verovao više svom prosuđivanju nego struci. Šef Bele kuće je šokirao zdravstvene radnike nedavnom izjavom da je deset dana pio „hlorokin“, lek za koji je Svetska zdravstvena organizacija u više navrata potvrdila da nema nikakav učinak protiv koronavirusa, dok je ove nedelje francusko Ministarstvo zdravlja zabranilo njegovu upotrebu u protokolima za lečenje od kovida 19. Antimalarijski lek hidroksihlorokin, kako se u međuvremenu pokazalo, bez nadzora lekara dovodi do srčanih problema i mogućeg smrtnog ishoda, pa je i zvanična američka Uprava za hranu i lekove upozorila na štetnost njegove upotrebe. Stručnjaci su nebrojeno puta izjavili a mediji prenosili da se ne radi samo o „ozbiljnom riziku”, nego i „izuzetnoj neodgovornosti”.
„Slučajem hlorokin” zapravo niko ne bi trebalo da je previše iznenađen, budući da je reč o oprobanom obrascu Trampovog ponašanja. I iako je u međuvremenu diskretno saopšteno da „predsednik više ne uzima antimalarijski lek”, njegov instinkt da stvori zabunu i skrene pažnju sa problema koje je izazvao, kao i da preusmeri informacije sa svoje odgovornosti na nešto drugo - zadivljuje. Mehur u kome žive njegove priče veoma lako pukne, ali kako ima pravi talenat veštog zabavljača i demagoga - uvek je u stanju da lansira novi mehur ohrabrujućih, optimističnih besmislica pred očima zadivljene publike. Ključni su odbojnost prema stručnosti i uverenje da je on sam, kako je jednom izrekao, samom sebi dovoljan „stabilni genije”, uvek negde iznad ostatka čovečanstva, naravno i samih Amerikanaca.
Tako je nedavno na jednoj konferenciji za štampu na kojoj su svi oko njega imali maske ali ne i on, savetovao da bi moglo da bude delotvorno i uzimanje dezinfekcionih sredstava namenjenih za spoljnu upotrebu koje sadrže varikinu. I dok su zdravstveni zvaničnici koji su bili iza njega kolutali očima, a potom se naknadno ogradili od takvog „rešenja”, američki mediji su izveštavali o naglom skoku trovanja među lakovernim stanovništvom.
Duga je i višedecenijska istorija Trampovog oglušivanja o ekspertske savete, ali on ipak na kraju konca ne ispadne priglupi i dobrodušni srećković Forest Gamp, nego sve sa svojim obožavaocima ostaje u blaženom uverenju da je najpametniji čovek na svetu. Kada ne posluša upozorenja čak i najvernijih savetnika, Trampove greške često su za dobar deo javnosti koja nije sklona analizama samo izuzetak od pravila po kome je car američke imperije uvek u pravu. Bivša izvršna potpredsednica Trampove organizacije Barbara Ris je izjavila, a evropsko izdanje portala Politiko to prenelo, kako je američki predsednik prošle godine na karti ucrtao flomasterom kuda će jedan uragan proći uprkos drugačijem prikazu meteorologa i dešavanjima na terenu, a zatim se borio nedelju dana da ne prizna ni najmanju grešku.
Poznato je da je krajem 1980-tih izbegavajući uputstva svojih najbližih i najvernijih saradnika, kupio aviokompaniju Istern erlajns za 365 miliona dolara - po ceni za koju su analitičari pa čak i sama kompanija smatrali preteranom. Tramp je firmu preimenovao u Tramp šatl, a rezultat ove operacije je bio debeli minus. U Atlantik sitiju gde je imao tri velike kockarnice tokom 1990-tih, zaobilazio je savete analitičara i menayera koji su mu govorili da njegov biznis raste prebrzo i sa puno dugovanja. Umesto da kombinuje poteze i oslanja se na ekonomska pravila, Tramp je okrenuo svoje kockarnice jedne protiv drugih, negujući sukob unutar vlastitih redova, a njegov stil upravljanja je nazvan „neorganizovanim zločinom” (u knjizi Dejvida Ki Džonstona „Hramovi slučajnosti”). „Jednostavno nisi mogao da razgovaraš s Donaldom”, rekao je tada jedan od njegovih visoko pozicioniranih ljudi, navodi se u knjizi.
Samozvani stručnjak za teme u rasponu od medicine, tehnologije, medija, pa do vremenskih prilika, međutim, itekako je dobro upoznat s onim šta želi njegova baza. On vešto barata javnošću, što je od početka krize bila njegova „čarobna pilula”. Tako je i za famozni hidroksihlorokin govorio da „možda ima efekta, možda nema, ali ako nema nećete se razboliti ili umreti”. Mogao je slobodno da doda da pored novog oblika sarsa (2) leči i usamljenost i strahove malog čoveka. Njegova agenda je bila da odvrati pažnju od zaraze koja kao na tekućoj traci odnosi živote Amerikanaca, kao i da iskontroliše ekonomske posledice karantina. Za to vreme mu je u glavi otkucavao sat: bliže se predsednički izbori u novembru a poverenje građana je na klackalici.
I dok je ne tako davno važilo da Sjedinjene Države i kada pogreše ne mogu da pogreše jer su toliko moćne da sve svoje brljotine mogu da pretvore u uspeh, u ovom slučaju to više nije sigurno: reč je o „biti ili ne biti” na više nivoa, o preopterećenom zdravstvenom kartonu nacije, o otpuštanju zastrašujućih 40 miliona radnika i pretećoj recesiji. Širenje optimizma da gutanje čarobne pilule Donald Tramp dovodi do uspeha, ima labavo uporište: šteta u izgubljenim životima i radnim mestima zbog neblagovremenog delovanja - što znači zbog oglušivanja na upozorenja struke - već je učinjena. Dovoljno je baciti pogled šta su i kako radile druge zemlje i izvući zaključke. Da li će to, međutim, biti dovoljno za Trampov odlazak u političku penziju još uvek je otvoreno pitanje. Gutača pilula ima ne samo uvek, nego i previše, dogod ima novih uverljivih mehura informacija. Sudeći po tome kako je zaratio s društvenim mrežama, Tramp već naslućuje svoj kraj u Ovalnom kabinetu.
Relja Knežević