Tрамп умало остао и без нове директорке ЦИА
ВАШИНГТОН: Ђина Хаспел, коју је председник САД Доналд Трамп именовао за нову директорку ЦИА, желела је да се повуче из процедуре због забринутости која се појавила око њене улоге у програму ислеђивања те обавештајне агенције, укључујући технику "симулираног дављења" (waterboarding).
Ројтерс преноси да је то данас објавио лист "Вашингтон пост", позивајући се на неименоване високе америчке званичнике. Иста информација је потврђена и британској агенцији, из два извора.
Како се наводи, Хаспелова је у петак позвана у Белу кућу на састанак како би се разговарало о њеној прошлости везаној за програм испитивања у којем су примењиване методе, попут "симулираног дављења", које се сматра мучењем.
Према информацијама овог листа, Хаспелова је у Белој кући казала да ће се повући како би избегла брутално саслусање у среду у Комитету за обавештајне послове Сената којим треба да буде потврђена њена кандидатура, а које би могло да нанесе штету ЦИА.
Наводи се да се заменица директора ЦИА, која је сада и вршилац дужности директора те обавештајне агенције, потом вратила у њено седиште у Ленглију у савезној држави Вирџинија.
Лист наводи да су затим Трампови помоћници у Белој кући, укључујући Марка Шорта који је задужен за правосудна питања и портпаролку Сару Сандерс, похитали у Ленгли и да су уследили разговори који су трајали неколико сати, али они нису успели да убеде Хспелову да се обавеже да неће одустати од номинације.
"Тек у суботу по подне је Бела кућа успела да осигура да се она неће повући", казали су "Посту" званичници.
Подсећа се да је Трамп именовао Хаспелову, прву жену која је виђена да стане на чело ЦИА, за наследницу Мајка Помпеа, који је прошлог месеца постао државни секретар САД.
Наводи се да је именовање Хаспелове наишло на противљења због њене улоге у сада напуштеном програму ЦИА у оквиру којег су у тајним затворима притварани и испитивани осумњичени за припадност Ал Каиди, коришћењем метода које се сматрају мучењем.
Подсећа се да је бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи одобрио примену овог програма након напада на САД изведених 11. септембра 2001. године.
