Tramp umalo ostao i bez nove direktorke CIA
VAŠINGTON: Đina Haspel, koju je predsednik SAD Donald Tramp imenovao za novu direktorku CIA, želela je da se povuče iz procedure zbog zabrinutosti koja se pojavila oko njene uloge u programu isleđivanja te obaveštajne agencije, uključujući tehniku "simuliranog davljenja" (waterboarding).
Rojters prenosi da je to danas objavio list "Vašington post", pozivajući se na neimenovane visoke američke zvaničnike. Ista informacija je potvrđena i britanskoj agenciji, iz dva izvora.
Kako se navodi, Haspelova je u petak pozvana u Belu kuću na sastanak kako bi se razgovaralo o njenoj prošlosti vezanoj za program ispitivanja u kojem su primenjivane metode, poput "simuliranog davljenja", koje se smatra mučenjem.
Prema informacijama ovog lista, Haspelova je u Beloj kući kazala da će se povući kako bi izbegla brutalno saslusanje u sredu u Komitetu za obaveštajne poslove Senata kojim treba da bude potvrđena njena kandidatura, a koje bi moglo da nanese štetu CIA.
Navodi se da se zamenica direktora CIA, koja je sada i vršilac dužnosti direktora te obaveštajne agencije, potom vratila u njeno sedište u Lengliju u saveznoj državi Virdžinija.
List navodi da su zatim Trampovi pomoćnici u Beloj kući, uključujući Marka Šorta koji je zadužen za pravosudna pitanja i portparolku Saru Sanders, pohitali u Lengli i da su usledili razgovori koji su trajali nekoliko sati, ali oni nisu uspeli da ubede Hspelovu da se obaveže da neće odustati od nominacije.
"Tek u subotu po podne je Bela kuća uspela da osigura da se ona neće povući", kazali su "Postu" zvaničnici.
Podseća se da je Tramp imenovao Haspelovu, prvu ženu koja je viđena da stane na čelo CIA, za naslednicu Majka Pompea, koji je prošlog meseca postao državni sekretar SAD.
Navodi se da je imenovanje Haspelove naišlo na protivljenja zbog njene uloge u sada napuštenom programu CIA u okviru kojeg su u tajnim zatvorima pritvarani i ispitivani osumnjičeni za pripadnost Al Kaidi, korišćenjem metoda koje se smatraju mučenjem.
Podseća se da je bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi odobrio primenu ovog programa nakon napada na SAD izvedenih 11. septembra 2001. godine.
