СЗО: 53 земље чланице из Европе усвојиле програм рада
КОПЕНХАГЕН: Министри здравља и лидери јавног здравља из 53 државе чланице Европског региона Светске здравствене организације (СЗО) подржали су нову петогодишњу визију, европски програм рада (ЕПВ) 2020-2025, који одређује како ће СЗО/Европа и њене државе чланице радити заједно на испуњавању очекивања грађана о здрављу.
"Људи с правом захтевају квалитетну, доступну здравствену заштиту, очекују да ће здравствене власти заштитити њихово здравље током хитних случајева и желе да могу да напредују у здравим заједницама. ЕПВ, одобрен данас, нуди нацрт да се то постигне", рекао је др. Ханс Хенри П.Клуге, регионални директор СЗО за Европу.
У складу са ЕПВ, европске државе чланице ће применити три основна приоритета: гарантовање права на универзални приступ квалитетној нези без страха од финансијских потешкоћа, заштиту од хитних здравствених ситуација и изградњу здравих заједница, где акције јавног здравља и одговарајуће јавне политике обезбедују бољи живот у економији благостања, саопштио је СЗО.
Ови кључни приоритети усидрени су у Агенди за одрживи развој до 2030. године и њених 17 циљева одрживог развоја, а усклађени су са глобалном визијом утврђеном у Општем програму рада СЗО 2019-2023.
"Ковид-19 је на светлост дана изнео слабости и снагу европског друштва. Отворено је открила стварност наших здравствених система", рекао је Клуге.
Према његовим речима, најугроженији, попут старијих људи и особа са менталним потребама, често носе највећи терет у хитним здравственим ситуацијама, солидарност и поверење измеду људи и здравствених власти су под притиском, а политичари треба да чују гласове здравствених лидера и научника јер су здравље и економија нераскидиво повезани.
"Пандемија нас је натерала да се врло брзо позабавимо овим питањима, али ЕПВ нам показује како да се позабавимо њима на начин који генерише поверење, боље здравље и на крају гради боља друштва", закључио је Клуге.
На седници Регионалног комитета, он је, такође, изнео забрињавајуће поремећаје у здравственим службама у региону током пандемије Ковид-19.
Велики број држава чланица, њих 68 одсто пријавило је прекид услуга везаних за незаразне болести, укључујући праћење дијабетеса, хипертензије и скрининга за рак.
Земље извештавају и предвиђају 10 одсто пораста смртности од рака дојке и 15 одсто пораста смртности од рака дебелог црева, шест држава у региону са 22 процената новорођенчади нарушиле су рутинске програме имунизације, а у мају је 28 земаља пријавило 50 одсто смањења броја пријава случајева туберкулозе.
Следеће три кључне лекције су истакнуте у прегледу деловања на Ковид-19: у хитним здравственим ситуацијама потребна је солидарност да бисмо успели, потребни су нам снажнији здравствени системи за снажнију здравствену сигурност и морамо признати да су здравље и економски просперитет две стране исте медаље.