SZO: 53 zemlje članice iz Evrope usvojile program rada
KOPENHAGEN: Ministri zdravlja i lideri javnog zdravlja iz 53 države članice Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO) podržali su novu petogodišnju viziju, evropski program rada (EPV) 2020-2025, koji određuje kako će SZO/Evropa i njene države članice raditi zajedno na ispunjavanju očekivanja građana o zdravlju.
"Ljudi s pravom zahtevaju kvalitetnu, dostupnu zdravstvenu zaštitu, očekuju da će zdravstvene vlasti zaštititi njihovo zdravlje tokom hitnih slučajeva i žele da mogu da napreduju u zdravim zajednicama. EPV, odobren danas, nudi nacrt da se to postigne", rekao je dr. Hans Henri P.Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.
U skladu sa EPV, evropske države članice će primeniti tri osnovna prioriteta: garantovanje prava na univerzalni pristup kvalitetnoj nezi bez straha od finansijskih poteškoća, zaštitu od hitnih zdravstvenih situacija i izgradnju zdravih zajednica, gde akcije javnog zdravlja i odgovarajuće javne politike obezbeduju bolji život u ekonomiji blagostanja, saopštio je SZO.
Ovi ključni prioriteti usidreni su u Agendi za održivi razvoj do 2030. godine i njenih 17 ciljeva održivog razvoja, a usklađeni su sa globalnom vizijom utvrđenom u Opštem programu rada SZO 2019-2023.
"Kovid-19 je na svetlost dana izneo slabosti i snagu evropskog društva. Otvoreno je otkrila stvarnost naših zdravstvenih sistema", rekao je Kluge.
Prema njegovim rečima, najugroženiji, poput starijih ljudi i osoba sa mentalnim potrebama, često nose najveći teret u hitnim zdravstvenim situacijama, solidarnost i poverenje izmedu ljudi i zdravstvenih vlasti su pod pritiskom, a političari treba da čuju glasove zdravstvenih lidera i naučnika jer su zdravlje i ekonomija neraskidivo povezani.
"Pandemija nas je naterala da se vrlo brzo pozabavimo ovim pitanjima, ali EPV nam pokazuje kako da se pozabavimo njima na način koji generiše poverenje, bolje zdravlje i na kraju gradi bolja društva", zaključio je Kluge.
Na sednici Regionalnog komiteta, on je, takođe, izneo zabrinjavajuće poremećaje u zdravstvenim službama u regionu tokom pandemije Kovid-19.
Veliki broj država članica, njih 68 odsto prijavilo je prekid usluga vezanih za nezarazne bolesti, uključujući praćenje dijabetesa, hipertenzije i skrininga za rak.
Zemlje izveštavaju i predviđaju 10 odsto porasta smrtnosti od raka dojke i 15 odsto porasta smrtnosti od raka debelog creva, šest država u regionu sa 22 procenata novorođenčadi narušile su rutinske programe imunizacije, a u maju je 28 zemalja prijavilo 50 odsto smanjenja broja prijava slučajeva tuberkuloze.
Sledeće tri ključne lekcije su istaknute u pregledu delovanja na Kovid-19: u hitnim zdravstvenim situacijama potrebna je solidarnost da bismo uspeli, potrebni su nam snažniji zdravstveni sistemi za snažniju zdravstvenu sigurnost i moramo priznati da su zdravlje i ekonomski prosperitet dve strane iste medalje.