Шпанија планира да части младе: ДОБАР СТАРТ 20.000 ЕВРА
Моја економска ситуација је грозна”, каже Мариа Кањас, студенткиња друге године на Универзитету у Саламанки.Почела је да ради као 16-годишњакиња, како би уштедела нешто новца за факултет, да би успела да се упише на студије медицине тек са 28 година. Две године касније зна како је живети на ивици егзистенцијалног минимума.
Решавање проблема младих који живе на ивици сиромаштва озбиљна је тема Министарства рада и социјалног старања у Шпанији. Министарка Јоланда Дијаз и њена левичарска платформа Сумар, предлажу да се свим младима између 18 и 23 године старости држава да 20.000 евра за животни старт. Тај, својеврсни поклон, ишао би из екстра пореза богаташа, а добили би га сви млади, без обзира на социјални статус. Очекује се да би тако млади могли да направе базу за стварање самосталног живота, било да уложе у некретнину, почну бизнис, наставе студије или изнајме стан.
Како у Шпанији у пунолетство уђе око 500.000 људи годишње, процена је да би за финансирање овог пројекта требало око 10 милијарди евра, односно, 0,8 посто бруто домаћег производа.
Ова идеја није нова. Немачки Институт за економска истраживања крајем 2021. је представио сличан план, који су политичари почели да развијају. Нажалост, остао је само на индивидуалним напорима. Ово је први пут да је идеја постала део предизборне кампање, за изборе, заказане у Шпанији за крај овог месеца. За Марију ће свакако бити касно, али за друге младе има наде. Ако левица победи на изборима.
Како изгледају социјалне разлике. По подацима Центра за економску политику, деца најбогатијих 10% становништва у одраслом добу располажу годишњим просечним примањима од око 30.000 евра по особи, односно, најбогатијих 1% становништва има годишњи приход од скоро 40.000 евра. У поређењу с њима, потомци становника који спадају у најсиромашнијих 10% житеља у одраслом добу располажу просечним годишњим приходима од око 17.000 евра. Само реткима успе оно што се назива “друштвени успон”.
“Имамо велику неједнакост по питању имовине, а она се преноси с генерације на генерацију”, каже Хорхе Галиндо, директор Центра. Темељно наследство “би могло бити начин да се прекине тај пренос неједнакости”. Тако би, додаје он, млади људи у Шпанији добили више слободе да сами одлучују о свом животу.
Галиндо ипак сматра да би та мера била знатно ефикаснија када би исплата новца зависила од прихода или имовине неког домаћинства. Други стручњаци спомињу и неке друге “полуге” преко којих би могле да се амортизују наслеђене привилегије, на пример да се људима из сиромашнијих слојева омогући приступ стамбеном простору по прихватљивијим ценама.
Дневник/Дојче веле
