Španija planira da časti mlade: DOBAR START 20.000 EVRA
Moja ekonomska situacija je grozna”, kaže Maria Kanjas, studentkinja druge godine na Univerzitetu u Salamanki.Počela je da radi kao 16-godišnjakinja, kako bi uštedela nešto novca za fakultet, da bi uspela da se upiše na studije medicine tek sa 28 godina. Dve godine kasnije zna kako je živeti na ivici egzistencijalnog minimuma.
Rešavanje problema mladih koji žive na ivici siromaštva ozbiljna je tema Ministarstva rada i socijalnog staranja u Španiji. Ministarka Jolanda Dijaz i njena levičarska platforma Sumar, predlažu da se svim mladima između 18 i 23 godine starosti država da 20.000 evra za životni start. Taj, svojevrsni poklon, išao bi iz ekstra poreza bogataša, a dobili bi ga svi mladi, bez obzira na socijalni status. Očekuje se da bi tako mladi mogli da naprave bazu za stvaranje samostalnog života, bilo da ulože u nekretninu, počnu biznis, nastave studije ili iznajme stan.
Kako u Španiji u punoletstvo uđe oko 500.000 ljudi godišnje, procena je da bi za finansiranje ovog projekta trebalo oko 10 milijardi evra, odnosno, 0,8 posto bruto domaćeg proizvoda.
Ova ideja nije nova. Nemački Institut za ekonomska istraživanja krajem 2021. je predstavio sličan plan, koji su političari počeli da razvijaju. Nažalost, ostao je samo na individualnim naporima. Ovo je prvi put da je ideja postala deo predizborne kampanje, za izbore, zakazane u Španiji za kraj ovog meseca. Za Mariju će svakako biti kasno, ali za druge mlade ima nade. Ako levica pobedi na izborima.
Kako izgledaju socijalne razlike. Po podacima Centra za ekonomsku politiku, deca najbogatijih 10% stanovništva u odraslom dobu raspolažu godišnjim prosečnim primanjima od oko 30.000 evra po osobi, odnosno, najbogatijih 1% stanovništva ima godišnji prihod od skoro 40.000 evra. U poređenju s njima, potomci stanovnika koji spadaju u najsiromašnijih 10% žitelja u odraslom dobu raspolažu prosečnim godišnjim prihodima od oko 17.000 evra. Samo retkima uspe ono što se naziva “društveni uspon”.
“Imamo veliku nejednakost po pitanju imovine, a ona se prenosi s generacije na generaciju”, kaže Horhe Galindo, direktor Centra. Temeljno nasledstvo “bi moglo biti način da se prekine taj prenos nejednakosti”. Tako bi, dodaje on, mladi ljudi u Španiji dobili više slobode da sami odlučuju o svom životu.
Galindo ipak smatra da bi ta mera bila znatno efikasnija kada bi isplata novca zavisila od prihoda ili imovine nekog domaćinstva. Drugi stručnjaci spominju i neke druge “poluge” preko kojih bi mogle da se amortizuju nasleđene privilegije, na primer da se ljudima iz siromašnijih slojeva omogući pristup stambenom prostoru po prihvatljivijim cenama.
Dnevnik/Dojče vele
