Ратно стање и делимична мобилизација у Украјини до Нове године

Како се наводи, Порошенко је ту одлуку донео после консултација с представницима политичких партија и с циљем да се планирани председничких избора у Украјини несметано одрже у одређеном року.



Други циљ је спречавање спекулација да се ратно стање уводи само да би се одложили избори.



Предлог указа председника Украјине треба да на ванредној седници усвоји Врховне рада, саопштила је амбасада.

Делимична мобилизација

Генералштаб Украјине добио је данас наређење да припреми ваздушну одбрану земље како би се заштитиле најважније државне установе, као и да се спреми за делимичну мобилизацију, наводи се у указу о одлуци Савета за националну безбедност и одбрану о увођењу ратног стања у Украјини до 25. јануара 2019. године који је потписао председник Петро Порошенко.



"Безбедносна служба Украјине добила је наредбу да одмах појача контраобавештајне, противтерористичке и противсаботажне активности", наводи се у указу, преноси ТАС С.



Гранична служба Украјине добила је инструкције да појача безбедност на граници с Кримом.



Агенција ТАС С наводи да је један део указа који је Порошенко потписао и даље поверљив.



Порошенко је данас потписао указ о одлуци Савета за националну безбедност и одбрану о увођењу ратног стања у Украјини, објављено је на сајту украјинског председника.



"Активирати одлуку Савета за националну безбедност и одбрану од 26. новембра 2018. о ванредним мерама за обезбеђивање државног суверенитета и независности Украјине и увођење ратног стања у Украјини", наводи се у документу, преноси Тас с.



Овај указ треба да потврде и посланици Врховне Раде.

Тројица бивших председника против увођења ратног стања



КИЈЕВ: Тројица бивших украјинских председника противи се увођењу ратног стања у земљи, а због заплене три украјинска брода са члановима посаде.



Први украјински председник Леонид Кучма, који је био на власти од 1991. до 1994. године, прочитао је писмо које су потписали, поред њега, још двојица бивших председника - Леонид Кучма и Виктор Јушченко, а у којем истичу противљење увођењу ратног стања, пренела је агенција АП.



У писму је истакнуто да би увођење ратног стања представљало "претњу демократији" јер би онемогућило председничке изборе планиране за идућу годину.



Председник Украјине Петро Порошенко потписао је раније данас указ о одлуци Савета за националну безбедност и одбрану о увођењу ратног стања у Украјини до 25. јануара 2019. године.



"Активирати одлуку Савета за националну безбедност и одбрану од 26. новембра 2018. о ванредним мерама за обезбеђивање државног суверенитета и независности Украјине и увођење ратног стања у Украјини", наводи се у документу.



Овај указ треба да потврде и посланици Врховне Раде.

Одложена седница на којој се одлучивало о ратном стању



Украјинска Врховна рада одложила је данашњу седницу на којој је требало да буде одобрен указ о проглашењу ратног стања који је потписао председник Украјине Петро Порошенко.



Како преноси ТАС С, чланови неколико опозиционих странака су по почетку седнице блокирали подијум у парламенту и захтевали детаљну дискусију о тренутној ситуацији, након инцидента у Керчком мореузу.



Опозиција сматра да је Порошенко донео свОју одлуку без сагласности лидера парламентарних група, чиме се крши процедура доношења одлука.

Протести у Харкову и Кијеву



Украјински демонстранти су запалили руску заставу и бацали ракете на руски конзулат у граду Харкову, на истоку земље, због заплене украјинских бродова код Крима.



Новинска агенција Униан известила је да су демонстранти захтевали да власти у Кијеву да прекину дипломатске односе са Русијом и национализује руске фирме на украјинском тлу, пренео је АП.



Они су такође рекли да Украјина треба да престане да поштује споразум из 2003. године са Русијом о подели Керчког мореуза иземеђу Црног и Азовског мора.



На Тргу Независностиу, у центру Кијева, окупило се око 500 националиста који су узвикивали антируске слогане и тражили од власти да дозволи украјинској војсци да употребљава оружје у оваквим инцидентима, пренео је ТАС С.



Они су, такође, тражили национализацију руске имовине у Украјини.



Демонстранти планирају да марширају до зграде Врховне Раде (националног парламента) која иза затворених врата одлучује о евентуалном прогласењу ратног стања.



Националисти подржавају овај корак, али инсистирају да гласање о овом питању буде јавно. 

Хан тражи ослобођење украјинских морнара



Европски комесар Јоханес Хан затражио је од Русије да ослободи морнаре и бродове који су у недељу заплењени у Керчком мореузу.



"Развој ситуације у Азовском мору је неприхватљив. Русија мора одмах да ослободи посаде и пловила и пружи рањенима медицинску помоћ. Керчки мореуз мора да се отвори како би пловила несметано пролазила. Битно је одмах доћи до деескалације", поручи је Хан на Твитеру.



Руске снаге су јуче заплениле три брода украјинске морнарице у Керчком мореузу, између Црног и Азорског мора, наводећи да су нелегално ушли у руске територијалне воде.



Европски комесар је позвао на отварање Керчког пролаза, иако је генерални директор кримских лука Алексеј Волков раније данас изјавио да се пловидба кроз овај мореуз одвија нормално.



"Пловидба кроз пролаз Керч је поново успостављена... ради уобичајено", казао је Волков, пренео је Тас с.

Меркел Порошенку: Учинићу све да се разреши криза



Немачка канцеларка Ангела Меркел пренела је данас у телефонском разговору украјинском председнику Петру Порошенку да ће учинити све што може да се разреши криза између Украјине и Русије.



"Ангела Меркел је изразила забринутост због ескалације руске агресије коришћењем оружја и навела да ће учинити све да дође до смањивања тензија", наводи се у саопштењу канцеларије украјинског председника, а преноси Ројтерс.



Руска Федерална служба безбедности синоћ је потврдила да су бродови њене граничне патроле запленили три украјинска брода у Црном мору код Крима и употребили оружје како би их присилили да се зауставе, јавила је агенција РИА Новости.



ФСБ је, како је наведено, деловао зато што су украјински бродови илегално ушли у територијалне воде Русије, игнорисали упозорење да стану и вршили опасне маневре.

Омбудсман: У Русији 24 украјинска морнара

У Русији се тренутно налазе 24 морнара са три украјинска брода заплењена у Керчком мореузу, саопштила је данас омбудсман Руске Федерације Татјана Москалкова.



Према њеним речима, тројица морнара који су рањени у инциденту опорављају се у болници и нису животно угрожени, преноси Ројтерс.