Пленковић : ХР ће Пељешки мост градити на својој територији
ЛИВНО : Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је у уторак у Ливну, где је започео дводневни посету БиХ, да ће Хрватска градити Пељешки мост на својој територији и тако одбацио могућност одлагања реализације тог пројекта на чему инсистирају бошњачки политички челници повезујући то са питањем разграничења две државе на мору и слободним изласком на отворено море.
„Пељешки мост градиће се на хрватској територији и та је чињеница најважнија. Сва питања у погледу техничких габарита су годинама усуглашавана на стручном нивоу.
Ако било шта треба да се појасним нашим пријатељима у БиХ, све надлежне службе, од владе, МВПЕИ-а и Министарства мора, промета и инфраструктуре ће то учинити", река је Пленковић упитан а прокоментарише став министра цивилних послова БиХ Адила Османовића, иначе, члана Странке демократске акције.
Пленковић је објаснио да је о изградњи Пељешкога моста разговарао телефоном са председатељем Савета министара БиХ Денисом Звиздићем додајући да ће Пељешки мост бити од користи и за Неум.
Мислим да ће тај пројект повезивања југа Хрватске с осталим делом Хрватске бити у суштини и изразито користан за БиХ, посебно око Неума јер ће током сезоне олакшати велики притисак и гужве које настају и загушују и тамошњи туризам“, додао је.
Иначе, Пленковића је у Ливну дочекао председавајући БиХ Председништва Драган Човић, који је и челник ХДЗ-а БиХ.
Човић је рекао је да у договору са Хрватском жели да ојача Хрвате у БиХ кроз посебну демографску стратегију.
„Ми желимо посебно да нагласимо израду демографске стратегије хрватског народа која ће се радити у Хрватској при чему ће Хрвати заузети посебно место као конститутивни народ у БиХ. Сада треба променити процес и јачати амбијент за нормалан живот тако да млади људи остају како би ревитализовали овај простор“, рекао је Човић.
Хрватски премијер након Ливна ће посетити Широки Бријег где обићи Фрањевачки самостан. Предвиђена је и посета Мостару, где ће учествовати на академији поводом 100. годишњице акције фра Дидака Бунтића који је 17.000 деце спасио од глади одвозећи их за време и након Првог светског рата из Херцеговине у Славонију.
