Пељешки мост, хладан туш за хрватски сан
БЕРЛИН: Одлуком Европске комисије о исплати 375 милиона евра за изградњу Пељешког моста, уклоњена је задња препрека за највећи хрватски инфраструктурни пројекат, међутим баш кад се чинило да је уклоњена и последња препрека, из Босне и Херцеговине стигао је хладан туш.
Парламент БиХ затражио је слање ноте Хрватској у којој ће захтевати обуставу свих активности везаних за изградњу моста, док се не постигне обострана сагласност око тог пројекта, а најављено је и оснивање посебне парламентарне комисије која би требало да преиспити јесу ли испуњени сви услови под којима би пројект постао прихватљив за Сарајево, преноси Дојче веле.
Да ствар буде неугоднија, све се то догодило непосредно уочи заједничке седнице влада Хрватске и БиХ, која је ове седмице одржана у Сарајеву.
Хрватски премијер Андреј Пленковић у Сарајеву је помирљиво уверавао да Пељешки мост "ничим не угрожава интересе БиХ" и да Хрватска остаје најангажованији портпарол интереса БиХ на путу према ЕУ и НАТО, очито желећи да ово питање не засени похвалну чињеницу - да су се након седам година успеле састати две владе.
Истовремено се у Сарајеву поновно проблематизују и она питања која су се чинила решеним, након што је Хрватска прихватила практично све захтеве БиХ и подигла висину моста са 35 на 55 метара и оставила 200 метара морског пролаза између средишњих стубова, што је знатно поскупело цело пројект, али и она питања која је немогуће решити у преосталих неколико месеци до почетка изградње моста, попут разграничења Хрватске и БиХ на мору.
Из Сарајева сада стижу уверавања да изградња моста не сме почети пре него што се реши питање "излаза БиХ на отворено море", на који, по мишљењу стручњака окупљених у Поморском друштву у Сарајеву, БиХ има неотуђиво право.
Поморско друштво БиХ захтева да се судским путем одреди коридор ширине миљу и по и дужине 70 километара, од Неума до отвореног мора.
Хрватски званичник, одлично упућен у тај пројект, који је желео да остане неименован - јер у Загребу не желе учинити ништа што би подстакло вербални сукоб - рекао је за ДВ како је поновно отварање овог питања вероватно подстакнуто унутрашњеполитичким разлозима.
Према његовим речима, у овом случају ради се о два одвојена питања - једно је питање разграничења Хрватске и БиХ, а друго питање односи се на режим пловидбе на подручју будућег Пељешког моста.
Када је реч о разграничењу, 1999. године потписан је споразум о граници између Хрватске и БиХ, који никад није ступио на снагу јер није ратификован, и то због питања Велог и Малог шкоја, као и врха полуострва Клека.
То питање, међутим, не може утицати на градњу Пељешког моста, будући да ће се налазити више од 500 метара унутар неспорне територије Хрватске.
А када је реч о режиму пловидбе, Хрватска и БиХ то су питање усугласиле међусобним споразумом, којим је дефинисана висина моста од 55 метара и 200 метара морског пролаза између средишњих стубова.
"Према томе, Хрватска не оспорава право нешкодљивог и транзитног пролаза за све бродове из и према Неуму, тако да сматрамо да никакво отворено питање овде не постоји", рекао је саговорник ДВ.
Слично размишља и хрватски европарламентарац Тонино Пицула.
"Очито је, наиме, да у БиХ користе многе теме, па и ово питање, за своје унутрашњеполитичко разрачунавање. Овде није проблем у пројекту Пељешког моста, него у политици у БиХ. Најновије 'јуначење' спрам Пељешког моста у БиХ не представља ништа друго него увод у непотребно дугу кампању за парламентарне изборе, који ће се одржати у октобру следеће године", рекао је Пицула.
Према његовим речима, Хрватска је пружила БиХ све потребне информације о Пељешком мосту, а у том погледу Хрватска је била успешна и у ЕУ, о чему сведочи и одобрење исплате европског новца за Пељешки мост, чији је циљ повезивање делова хрватске и еуропске територије, а не довођење БиХ у неугодан геостратешки положај.
Пицула верује да поновни покушај оспоравања пројекта Пељешког моста од стране политике у Сарајеву неће угрозити почетак градње, а ни односе Хрватске и БиХ.
Како је рекао, једино велики инфраструктурни пројекти, попут мостова и аутопутева, као и енергетски пројекти, могу извући БиХ из садашње економско-политичке летаргије.
"Хоће ли Хрватска пре приступити Шенгену или изградити Пељешки мост? То је тешко питање. Пељешки мост важан је за Шенген, с обзиром на то да он повезује територију и осигурава бољу контролу над територијом државе, што је један од виталних критеријума што за приступање Шенгену, иако је за то потребно задовољити и друге политичко-правне критеријуме, попут независног правосуђа и државне управе очишћене од корупције", рекао је он.
Он је додао и да се нада да ће мост брзо бити довршен.
"Надам се да ће Пељешки мост бити брзо довршен и да се у његовом случају неће поновити прича са мостом до Чиова", казао је Пицула, алудирајући на проблеме са изградњом Чиовског моста, који је већ требало да буде завршен, али ће због проблема у којима се нашао извођач радова бити готов тек до следеће туристичке сезоне.