Пленковић пред изазовом, опстанак владе или нови избори 

Управо гласање о четири министра у Сабору, уместо Мостових који су напустили власт, биће показатељ да ли Пленковићева ХДЗ има већину у парламенту.



Све очи упрте су у овом тренутку у лидера Хрватске народне странке (ХНС) Ивана Врдољака, који је, како се спекулише последњих дана, од премијера добио понуду која се не одбија у замену за подршку влади ХДЗ.



Пленковић је до изласка Моста из власти на челу крње владе и у потрази је за новим коалиционим партнером, а ако их не нађе, Хрватска ће поново имати ванредне парламентарне изборе.



Кокетирање Ивана Врдољака са ХДЗ-ом, међутим, узнемирило је духове у његовој странци, па је он јуче најавио да ће понудити мандат.



Део чланства те странке уверен је, наиме, да су управо његови потези разлог што је Анка Мрак изгубила готово освојену фотељу загребачке градоначелнице, али и што Предраг Штромар више није жупан Вараждинске жупаније која је годинама била ХНС-ова. 



Загребачки Вечерњи лист разрадио четири могуће опције за решење актуелне политичке кризе након разлаза ХДЗ и Моста. Чини се да ниједна опција за Пленковића није лака.



Прва се односи на опстанак владе, друга на то шт би било у случају да премијер Пленковић не успе да састави нову већину, трећа је о томе шта доноси мањинска влада, а четврта шта доносе нови ванредни избори.



Хрватска је, наиме, у две године два пута ишла на ванредне парламентарне изборе након којих су се формирале крхке владе - прву је формирао бивши лидер ХДЗ Томислав Карамарко са Мостом, а након других је исто учинио и Пленковић.



У оба случаја владе су се распале.



Иначе, Хрватска се тренутно суочава са кризом у Агрокору, чекају је туристичка сезона и поново гужве на границама, обрзовна реформа никако да буде спроведена...



Када је реч о Агрокору, према писању овог загребачког дневника, у сваком је случају боље да Пленковићева влада преживи.



Уколико, међутим, политичка криза заврши падом Пленковићеве владе, отвориће се два нивоа проблема, пише Вечерњи.



Један ће, како се наводи, бити лични Пленковићев, јер би то значило његов политички неуспех зато што је уверавао да ће имати нову већину, а други ниво односио би се на нову блокаду, односно мировање свих политичких потеза које техничка влада не може да вуче.



Та би ситуација, пише даље Вечерњи, отворила простор незадовољнима у ХДЗ-у који су тренутно пасивизирани јер је ХДЗ на локалним изборима остварио апсолутну победу. 



Догоди ли се, пак, колапс Агрокора, а из дана у дан појављују се нови проблеми, техничка влада не би била ни у ситуацији нити би имала кредибилитет политичким утицајем на било који начин да санира могућу штету.



Пленковићу би, сматра лист, у сваком случају било комотније када би могао у нову већину, а тиме и у нову владу, придобити ХНС. 



Он би на тај начин, како се наводи, намирио два (можда три) министарства у влади, Ивана Врдољака позицијом потпредседника владе, али имао би мање нестабилног партнера него што је то било у случају сарадње с Мостом. 



Али, Пленковићу је, наводи се, можда и реалнија опција да формира мањинску владу, што значи да би повремено, на пример у случају изгласавања буџета, морао да тражи пројектну подршку осталих странака (ИДС-а, ХС С-а, ХНС-а). 



То би, наравно, коштало јер ниједна групација у Сабору неће бити вољна да Пленковићу обезбеђује већину, а да од тога нема баш никакву корист.



Мањинске владе подразумевају многе компромисе и договоре, подилажења... 



Иако су избори увек најпоштенији начин решавања кризе, последња два циклуса националних избора оба су пута донела једнаку нестабилност.



Нови избори у јулу или септембру Хрватској би врло вероватно донели сличну поделу олитичких карата, што значи да би формирање владе поновно захтевало мучне преговоре и коалиције с новим играчима на политичкој сцени.