Нобило охрабрио БХ логораше и друге жртве да туже Хрватску

Нобило сматра да тужбе против Хрватске треба да поднесу упркос тврдњама хрватског премијера Андреја Пленковића да за то "не види правни основ", након последње пресуде хашког трибунала шесторици Хрвата из БиХ у случају "Прлић и остали". 



Премијеру Пленковицу, каже он, још нико није успео да објасни, али он "полако улази у нормалу" тако да ће и то схватити временом.



Пленковић је током јучерашње посете Мостару и разговора са представницима Хрвата у БиХ рекао да не постоји правни основ за тужбе бх. жртава против Хрватске, док је истовремено председавајући Председништва БиХ и лидер ХДЗ-а БиХ, Драган Човић, позао логораше да туже БиХ, а не Хрватску, јер " све што се дешавало у БиХ је уграђено у БиХ коју препознајемо као Дејтонску".



" Истина је да Хрватска није овом пресудом пресуђена, и на основу ове пресуде нико не може добити ништа. Али, у овој пресуди је утврђен међународни оружани сукоб у којем је друга страна Хрватска, утврђено је да је ХВО био агент Хрватске, под заповедништвом Хрватске и борио се за државне интересе Републике Хрватске", навео је Нобило у интервјуу за портал Радија Сарајево, који је уступљен Танјугу.



Нобило сматра да Хрватска треба да одговара за штету коју је нанела ХВО или Херцег-Босна исто као што одговара за штету коју су Хрватска војска и полиција нанели цивилима у Хрватској, где се, како је рекао, штете свакодневно наплаћују од хрватске државе. 



"Битно је да је утврђен међународни оружани сукоб, чак и делимична окупација територија. Тај страни фактор је била Хрватска. Она би требало да одговара. То је правно гледано", јасан је Нобило.



Он се слаже да би све то могло да буде и проблематично и с обзиром на то да премијер већ има став да Хрватска има Декларацију о Домовинском рату, коју је усвојеио Сабор, где се каже да се Хрватска само бранила на својој територији, да није била агресор.



Нобило напомиње да то став политике ХДЗ-а који је на власти и да у таквој политичкој ситуацији неће бити лако наметнути тај правни стандард.



"Судије ће бити мало домољуби, мало националисти, мало у високој политици и покушаће да оспоре право. Али, право постоји. Ако је та политика сада таква, не значи да ће бити за коју годину. Сматрам да би требало кренути с појединачним тужбама. И требало би покушати остварити право. Хрватска је у Европској унији. Ако не у Хрватској, може се у Страсбуру. Вреди се потрудити. Да ће бити лако - неће", навео је Нобило.



Подсетио је да је он покренуо одштетну тужбу породице Зец (ужасан злочин над српском породицом у Загребу којег су починиле резервне снаге МУП-а РХ, оп.а.) када у Хрватској није било законских основа и успео сам добити споразум с владом Иве Санадера.



Нобило сугерише да би сада најпре требало кренути с предлогом мирног решења спора.



"Треба то добро елаборирати. Кад бих ја био политичар у Хрватској и одлучивао, то би било најмање што би могао направити за те логораша и друге страдалнике. Такав потез би толико значио БиХ, али и имиџу Хрватске у Европи да се то једноставно исплати. Да сам политичар, ја бих ту шансу пригрлио. То би било нама на корист", рекао је.



Упитан да коментарише откуд оволика хистерија и неприхватање пресуде. Нобило каже да је то спласнуло и иначе ће, каже спласнути.



Хрватска, према његовим речима, покушава да направи једну нову парадигму покушавајући да на неки начин представе да је ХДЗ створио државу, да је ХДЗ главна, централна државна странка, као што је Тито свој легитимитет изводио из Другог свјетског рата, а Савез комуниста (СК) је била главна странка. 



На тај начин се, каже Нобило, покушава обесправити, маргинализовати онај ко није у ХДЗ-у.



" То је националистички пројект који се гради неко време у Хрватској", рекао је и дода да је сада ова пресуда "шесторици" ударили на сам темељ националистичког пројекта и зато је дошло до непримерене и хистеричне реакције.



Приметио је да је тек у понедељак Пленковић почео умиривати ситуацију, те да је он сам заузео другачији став највероватније под утицајем међународних фактора који су и јавно реаговали, од Американаца до значајних новина из Британије и Немачке.