Хашки челници критиковали Загреб због реакција на пресуду

Званични Загреб жестоко је критиковао правоснажну пресуду војним и политичким лидерима босанско-херцеговачких Хрвата, којима је 29. новембра потврђена пресуда од 111 година затвора за злочине над муслиманима у хрватско-бошњачком сукобу 1993.-94.

За Хрватску је, пре свега, неприхватљив закључак судија да се радило о међународном сукобу и да је тадашње хрватско вођство учествовало у злочиначком плану етничког чишћења муслимана, подсећа Хина.

Изрицање пресуде засенило је самоубиство у судници Слободана Праљка, који је попио цијанид након што је цуо да је осуђен на 20 година затвора.

Председник Трибунала Кармел Ађијус је, на састанку у Уједињеним нацијама, посвећеном окончању рада Хашког суда, који су организовале Италија, Уругвај и Холандија, рекао да је жалбена пресуда "донета у околностима које су за све нас биле стресне".

"Жалосно је да су ту трагичну ситуацију неки искористили да би подривали суд и његове пресуде", рекао је Ађијус, не помињући Праљка нити власт у Загребу.

Ађијус је био председник Жалбеног већа и судија који је прочитао пресуду у предмету Прлић и други, последњу пре затварања МКСЈ крајем 2017. године.

Главни тужилац Трибунала Серж Брамерц сматра да је "иронија" целог случаја у томе што је пресуда ођекнула у свету управо због збивања у судници, па су почињени злочини и стотине и хиљаде жртава које су патиле због недела осуђене шесторке добили и пуно већи значај.

"У Хрватској и хрватским деловима БиХ видели смо врло негативне реакције које и даље трају", рекао је Брамерц.

Истичући да су тужиоци и судије наглашавали да се судило појединцима, а не народима и државама, Брамерц је рекао да је "очито да ту поруку нисмо успешно пренели и да је прихватање злочина свуда проблем".

Због тога, он сматра да су сва открића прикупљена у 24 године рада суда једно од његових најважнијих наслеђа.

"Пресуде, архив, више од 4.000 изјава свједока, више од 10 милиона страница докумената повезаних с ратовима на подручју бивше Југославије, мишљења експерата... све ће то бити подсетник онима који негирају злочине, који глорификују ратне злочинце. Сви они који желе истину могу погледати у те базе", нагласио је Брамерц.

Према његовим речима, многобројни политичари одбацују концепт удруженог злочиначког подувата као правно неутемељен, а да га уопште не разумеју. 

Рекавши да он постоји и на другим међународним судовима, те и у неким националним законодавствима, он је оценио да се ради "о врло ефикасном оруђу које је наша канцеларија користила да би лидери кривично одговарали за злочине које су починили војска, полиција или паравојне снаге под њиховом контролом".

"Захваљујући тој теорији, утврдили смо како рат у БиХ није био само грађански рат, него да су Београд, али и Загреб имали улогу у злочинима у БиХ, који је био међународни оружани сукоб", закључио је Брамерц.