Међународна конференција: Сребреница, стварност и оптужбе
БАЊАЛУКА: У Бањалуци је настављена Међународна научна конференција под називом “Сребреница, стварност и манипулације”, на којој ће бити одржане четврта и пета сесија с представљањем реферата бројних аутора, а другог дана скупа чула се оцена да су оптужбе за геноцид у Сребреници супротне стварним дешавањима, преносе бањалучки медији.
То је казала Екатерина Јурјева Пољгујева, новинарка часописа “Совјетска Русија” из Москве, која је поручила да је у томе свему неспорна негативна улога међународног фактора.
Заузимање Сребренице 1995. године од стране Војске Републике Српске и каснија дешавања нису екстраординарни догађај. Нису геноцид који су над муслиманима починили Срби, већ једна епизода грађанског рата, оценила је Пољгујева на конференцији, чији је циљ, према речима организатора, утврђивање истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године.
Она је навела да је деловање Војске Републике Српске имало карактер одговора и да је било условљено неопходношћу да се заштити српско становништво тог подручја.
У свом је реферату бивши амбасадор СРС у УН Владислав Јовановић навео да је оснивање Хашког трибунала било у интересу САД и њихових савезника који су тиме желели да учине одмазду над Србима и трајно их представе као негативце с геноцидним поривима.
То су захтевали геополитички и други интереси САД, који су били испред правичности. Показало се да је помирење три стране у окрутном грађанском рату у БиХ било у другом плану, иако је било наведено као главни циљ, наводи Јовановић.
Он каже и да је мандат Хашког трибунала, блиског САД и НАТО био да кажњава и проскрибује а не да заиста мири, те да је српска страна у рату у БиХ унапред била одређена као далеко највећи кривац.
Пуковник Марко Тривић, који је био један од команданата у Дринском корпусу, рекао је на конференцији да је операција Војске Републике Српске “Криваја 95” на заузимању Сребренице била изнуђена.
Он је додао да је мешовита колона 28. дивизије такозване Армије БиХ и војно способних мушкараца представљала легитимни војни циљ и да борбена дејства српских снага против те колоне за време њиховог пробоја према Тузли нису представљала ратни злочин.
У реферату новинара, истраживача и публицисте из Швајцарске Александра Дорина се напомиње да су манипулације злочинима Срба у Сребреници производ оркестрираног деловања многих кругова да би се српски народ окарактерисао као геноцидни и прогласио јединим кривцем за рат и страдања у БиХ.
Публициста из Сребренице Ибран Мустафић оценио је да је у Сарајеву испланиран сценарио за Сребреницу и да су га реализовали оперативци страних служби, а циљ је био да се прибави алиби за бомбардовање положаја Војске Републике Српске.
Он сматра да је народ Сребренице неспорно жртвован зарад “виших циљева”.
Осуда српског народа за злочине је реална, али је неприхватљива оцена планског уништавања Бошњака, јер су бројке страдалих драстично увећане, односно приписани су многи који су на било који начин страдали и пре операције у Сребреници, напоменуо је Мустафић.
Скуп се одржава у просторијама Академије наука и уметности Републике Српске, а организатори су Организација старјешина Војске РС, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. веку.
