МАСОВНИ ПРОТЕСТ ЗБОГ ИЗГРАДЊЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ НА ВРЕЛУ УНЕ Мештани не одустају; ОВО ЈЕ ИНВЕСТИТОР КОЈИ ГРАДИ ЦЕНТРАЛУ

Подсетимо, приватна компанија започела радове надомак самог извора, посекла околно дрвеће, прекинула довод питке воде за пола села, наружила корито реке, замутила воду... Све је то узбуркало крв мештана Доње Суваје, оближње Нетеке и Срба, а овог пута су им се придружили и бројни грађани и еколошка удружења из Босне и Херцеговине који цене и воле реку Уну. Наиме, добар део тока Уне кроз БиХ је проглашен Националним парком.

На протесту је започело потписивање петиције коју је организовало Удружење „Уна Срб“, а петицију ће моћи да потпишу сви заинтересовани и у Бихаћу у суседној БиХ.

„Они рачунају да нико у Хрватској не зна где је извор Уне”, каже Тања Растовић, која предводи еколошко удружење из Срба.

Наиме, пре двадесетак дана на извору реке Уне, у општини Грачац, почели су грађевински радови на подизању мини хидроелектране од 160 kW. Иза радова под именом "Уна Млин" стоји поменута „Пипра”, власника Саше Свалине, која је тамо упослила своју кћерку-фирму, „Старац”, да цео један део обале реке изрује багерима, почупа стабла и на месту старог млина ископа рупу барем пет метара дубоку припремајући све за постављање турбине.

Уна, иначе, извире у Хрватској иако готово целим током пролази кроз Босну и Херцеговину. Њено је врело пето најдубље на свету, а налази се у највећој хрватској општини, Грачац, у месту који би ретки нашли на карти, Доња Суваја, тик уз босанскохерцеговачку границу.

Да ствар буде компликованија, цео овај потес припада Задарској жупанији, али је стотину километара далеко од Задра, исто толико од Госпића, упола је ближе Бихаћу и Националном парку Уна.

"Они рачунају да смо изоловани, да је становника ту мало и да никога није брига", наставља Тања Растовић.

Она додаје да је на протесту започело потписивање петиције, која ће моћи да се подржи и онлајн.

Врело Уне је још од 1968. године заштићено као хидролошки споменик природе. Осим тога, тамо је постављен Гинисов рекорд пре неколико година када је Луиђи Касати, италијански ронилац спелеолог, заронио на 248 метара - и није дошао ни близу дна.

Е сад, ко је тачно инвеститор Саша Свалина, који у тој природи жели саградити хидроелектрану? Мештани о њему мало знају, али се према подацима с финансијских сервиса, до којих су дошли репортери загребачког „Јутарњег листа”, може видети да је реч о предузетнику из Каштел Штафилића, чије се име појављује у петнаестак фирми, углавном у туризму, некретнинама и обради камена.

У неким су његовим предузећима сувласници странци: Ирац, Американац, Пољак, Аустралац и Израелац. Такођер, у једној је компанији сувласник некаква немачка блокчејн компанија, док у другој, оној за обраду камена, власништво дели с бившим  хрватским фудбалским репрезентативцем Миланом Рапаићем.

У сваком случају, фирма „Пипра”, која је инвеститор у хидроелектрану, годинама није бележила никакве значајне приходе, како је видљиво у пословним књигама. Но, и поред тога има уговор с Хрватским оператером тржишта електричне енергије (ХРОТЕ) о откупу електричне енергије, као и концесију за кориштење водне снаге ради производње електричне енергије од хрватског Министарства заштите околиша и зелене транзиције која вриједи до 2045. године.

Но, Тања Растовић тврди да „Пипра” ипак нема све потребне дозволе. Тачније, има грађевинску дозволу за дату парцелу, али не и оцену прихватљивости за Еколошку мрежу, будући да је спорна локација заштићена у склопу европске еколошке мреже Натура 2000.

"То је девастација природе", наводи Тања Растовић, уз напомену да је државна инспекција изашла на терен, те да еколози очекују да радови буду обустављени.

Истина, надлежне инспекције Државног инспектората, и то грађевинска, водоправна те инспекција заштите животне средине и заштите природе, јесу обавиле инспекцијски надзор предметне локације, инспекцијски поступци су у току, али никаквог решења још нема.

И док се чека одлука инспекције, мештани Доње Суваје не одустају од протеста.

Ови радови су почели још почетком јула, а недуго затим су почели и протести мештана који су сваким даном све масовнији.

Иначе, у Доњој Суваји, околним селима и Србу живи српско повратничко становништво које се вратило на своја огњишта у годинама након акције „Олуја“.