MASOVNI PROTEST ZBOG IZGRADNJE HIDROELEKTRANE NA VRELU UNE Meštani ne odustaju; OVO JE INVESTITOR KOJI GRADI CENTRALU

Podsetimo, privatna kompanija započela radove nadomak samog izvora, posekla okolno drveće, prekinula dovod pitke vode za pola sela, naružila korito reke, zamutila vodu... Sve je to uzburkalo krv meštana Donje Suvaje, obližnje Neteke i Srba, a ovog puta su im se pridružili i brojni građani i ekološka udruženja iz Bosne i Hercegovine koji cene i vole reku Unu. Naime, dobar deo toka Une kroz BiH je proglašen Nacionalnim parkom.

Na protestu je započelo potpisivanje peticije koju je organizovalo Udruženje „Una Srb“, a peticiju će moći da potpišu svi zainteresovani i u Bihaću u susednoj BiH.

„Oni računaju da niko u Hrvatskoj ne zna gde je izvor Une”, kaže Tanja Rastović, koja predvodi ekološko udruženje iz Srba.

Naime, pre dvadesetak dana na izvoru reke Une, u opštini Gračac, počeli su građevinski radovi na podizanju mini hidroelektrane od 160 kW. Iza radova pod imenom "Una Mlin" stoji pomenuta „Pipra”, vlasnika Saše Svaline, koja je tamo uposlila svoju kćerku-firmu, „Starac”, da ceo jedan deo obale reke izruje bagerima, počupa stabla i na mestu starog mlina iskopa rupu barem pet metara duboku pripremajući sve za postavljanje turbine.

Una, inače, izvire u Hrvatskoj iako gotovo celim tokom prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Njeno je vrelo peto najdublje na svetu, a nalazi se u najvećoj hrvatskoj opštini, Gračac, u mestu koji bi retki našli na karti, Donja Suvaja, tik uz bosanskohercegovačku granicu.

Da stvar bude komplikovanija, ceo ovaj potes pripada Zadarskoj županiji, ali je stotinu kilometara daleko od Zadra, isto toliko od Gospića, upola je bliže Bihaću i Nacionalnom parku Una.

"Oni računaju da smo izolovani, da je stanovnika tu malo i da nikoga nije briga", nastavlja Tanja Rastović.

Ona dodaje da je na protestu započelo potpisivanje peticije, koja će moći da se podrži i onlajn.

Vrelo Une je još od 1968. godine zaštićeno kao hidrološki spomenik prirode. Osim toga, tamo je postavljen Ginisov rekord pre nekoliko godina kada je Luiđi Kasati, italijanski ronilac speleolog, zaronio na 248 metara - i nije došao ni blizu dna.

E sad, ko je tačno investitor Saša Svalina, koji u toj prirodi želi sagraditi hidroelektranu? Meštani o njemu malo znaju, ali se prema podacima s finansijskih servisa, do kojih su došli reporteri zagrebačkog „Jutarnjeg lista”, može videti da je reč o preduzetniku iz Kaštel Štafilića, čije se ime pojavljuje u petnaestak firmi, uglavnom u turizmu, nekretninama i obradi kamena.

U nekim su njegovim preduzećima suvlasnici stranci: Irac, Amerikanac, Poljak, Australac i Izraelac. Također, u jednoj je kompaniji suvlasnik nekakva nemačka blokčejn kompanija, dok u drugoj, onoj za obradu kamena, vlasništvo deli s bivšim  hrvatskim fudbalskim reprezentativcem Milanom Rapaićem.

U svakom slučaju, firma „Pipra”, koja je investitor u hidroelektranu, godinama nije beležila nikakve značajne prihode, kako je vidljivo u poslovnim knjigama. No, i pored toga ima ugovor s Hrvatskim operaterom tržišta električne energije (HROTE) o otkupu električne energije, kao i koncesiju za korištenje vodne snage radi proizvodnje električne energije od hrvatskog Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije koja vrijedi do 2045. godine.

No, Tanja Rastović tvrdi da „Pipra” ipak nema sve potrebne dozvole. Tačnije, ima građevinsku dozvolu za datu parcelu, ali ne i ocenu prihvatljivosti za Ekološku mrežu, budući da je sporna lokacija zaštićena u sklopu evropske ekološke mreže Natura 2000.

"To je devastacija prirode", navodi Tanja Rastović, uz napomenu da je državna inspekcija izašla na teren, te da ekolozi očekuju da radovi budu obustavljeni.

Istina, nadležne inspekcije Državnog inspektorata, i to građevinska, vodopravna te inspekcija zaštite životne sredine i zaštite prirode, jesu obavile inspekcijski nadzor predmetne lokacije, inspekcijski postupci su u toku, ali nikakvog rešenja još nema.

I dok se čeka odluka inspekcije, meštani Donje Suvaje ne odustaju od protesta.

Ovi radovi su počeli još početkom jula, a nedugo zatim su počeli i protesti meštana koji su svakim danom sve masovniji.

Inače, u Donjoj Suvaji, okolnim selima i Srbu živi srpsko povratničko stanovništvo koje se vratilo na svoja ognjišta u godinama nakon akcije „Oluja“.