Лајчак: 2017. година преокрета за земље западног Балкана

Лајчак наводи да је ЕУ "схватила да имамо обавезу према земљама западног Балкана, да смо обећали европску перспективу тих земљама". 

"Те земље су ушле у процес реформи и промена, и ми треба да поштујемо нашу реч", рекао је Лајчак за Н1.

С друге стране, сматра словачки дипломата, то није политичка одлука ЕУ и она мора да се заснива на резултатима процеса који су у рукама земаља западног Балкана и оне треба да ураде свој домаћи задатак, пре свега што се тиче реформи.

Поводом идеје да се организује Дејтон 2 за БиХ, Лајчак је рекао да се не размишља озбиљно о томе и да није реално да се то деси.

Он је објаснио да је за време Дејтона, БиХ била у рату, да није било функционалне државе, а да је данас то држава која има своје владе, институције, имала је низ регуларних избора и да је апсолутно нереално мислити да неке светске снаге могу решавати питање функционалности државе.

"Одговор на то питање се налази у БиХ. Ако нема жеље легитимно изабраних политичких лидера да се они договоре за бољу функционалност своје земље, онда ту нико споља не може то да реши", рекао је Лајчак.

Упитан о Специјалном суду за злочине ОВК, председник Генералне скупштине УН каже да би можда било боље да све иде брже.

"Али тај процес иде, и већ су све институције успостављене, очекује се почетак рада тог суда, нема стагнације у том процесу. Брзина би могла да буде већа, а снажна порука је и да су неки покушаји опструкције пропали", рекао је Лајчак. 

Он је истакао да ће тај суд почети са радом и да то треба сви да прихвате и да поштују.

Коментаришући односе Срба и Албанаца, Лајчак каже да та два народа живе на истим просторима и наставиће да живе, и да је у њиховом интересу да успоставе односе који помажу њиховим амбицијама - чланству у ЕУ, за бољи живот својих грађана. 

"Владе Србије и Албаније су пуно тога постигле у последње три, четири године", нагласио је Лајчак.

Говорећи о завршетку рада Хашког трибунала, председник Генералне скупштине УН је рекао да је његов главни резултат то што је показао да нико не може да побегне од правде, иако се крије. 

"Затварањем рада Хашког трибунала, требало би и на једном политичком плану да затворимо једно тешко поглавље, поглавље рата у земљама бивше Југославије, да историју оставимо историчарима, а да политичари почну да се баве будућношћу", казао је Лајчак.

На Балкану, сматра он, "прошлост је превише питање дневно-политичке агенде политичара, и ако се они баве прошлошћу, они немају снаге да се баве будућношћу...".

Каже да се увек може више и боље, али додаје - шта је, ту је. 

Постоји низ конкретних резултата, има питања која може поставити свака нација на Балкану, али треба прихватити резултате какви јесу, и да се окренемо будућности, навео је Лајчак.