Lajčak: 2017. godina preokreta za zemlje zapadnog Balkana
NJUJORK: Predsednik Generalne skupštine UN Miroslav Lajčak kaže da je 2017. godina preokreta za zemlje zapadnog Balkana, jer se sada više priča o proširenju EU, smatra da se Dejton 2 neće desiti, a da Specijalni sud za zločine OVK svi treba da prihvate i poštuju, mada bi, kaže, bilo bolje da sve ide brže.
Lajčak navodi da je EU "shvatila da imamo obavezu prema zemljama zapadnog Balkana, da smo obećali evropsku perspektivu tih zemljama".
"Te zemlje su ušle u proces reformi i promena, i mi treba da poštujemo našu reč", rekao je Lajčak za N1.
S druge strane, smatra slovački diplomata, to nije politička odluka EU i ona mora da se zasniva na rezultatima procesa koji su u rukama zemalja zapadnog Balkana i one treba da urade svoj domaći zadatak, pre svega što se tiče reformi.
Povodom ideje da se organizuje Dejton 2 za BiH, Lajčak je rekao da se ne razmišlja ozbiljno o tome i da nije realno da se to desi.
On je objasnio da je za vreme Dejtona, BiH bila u ratu, da nije bilo funkcionalne države, a da je danas to država koja ima svoje vlade, institucije, imala je niz regularnih izbora i da je apsolutno nerealno misliti da neke svetske snage mogu rešavati pitanje funkcionalnosti države.
"Odgovor na to pitanje se nalazi u BiH. Ako nema želje legitimno izabranih političkih lidera da se oni dogovore za bolju funkcionalnost svoje zemlje, onda tu niko spolja ne može to da reši", rekao je Lajčak.
Upitan o Specijalnom sudu za zločine OVK, predsednik Generalne skupštine UN kaže da bi možda bilo bolje da sve ide brže.
"Ali taj proces ide, i već su sve institucije uspostavljene, očekuje se početak rada tog suda, nema stagnacije u tom procesu. Brzina bi mogla da bude veća, a snažna poruka je i da su neki pokušaji opstrukcije propali", rekao je Lajčak.
On je istakao da će taj sud početi sa radom i da to treba svi da prihvate i da poštuju.
Komentarišući odnose Srba i Albanaca, Lajčak kaže da ta dva naroda žive na istim prostorima i nastaviće da žive, i da je u njihovom interesu da uspostave odnose koji pomažu njihovim ambicijama - članstvu u EU, za bolji život svojih građana.
"Vlade Srbije i Albanije su puno toga postigle u poslednje tri, četiri godine", naglasio je Lajčak.
Govoreći o završetku rada Haškog tribunala, predsednik Generalne skupštine UN je rekao da je njegov glavni rezultat to što je pokazao da niko ne može da pobegne od pravde, iako se krije.
"Zatvaranjem rada Haškog tribunala, trebalo bi i na jednom političkom planu da zatvorimo jedno teško poglavlje, poglavlje rata u zemljama bivše Jugoslavije, da istoriju ostavimo istoričarima, a da političari počnu da se bave budućnošću", kazao je Lajčak.
Na Balkanu, smatra on, "prošlost je previše pitanje dnevno-političke agende političara, i ako se oni bave prošlošću, oni nemaju snage da se bave budućnošću...".
Kaže da se uvek može više i bolje, ali dodaje - šta je, tu je.
Postoji niz konkretnih rezultata, ima pitanja koja može postaviti svaka nacija na Balkanu, ali treba prihvatiti rezultate kakvi jesu, i da se okrenemo budućnosti, naveo je Lajčak.
