Јутарњи: ЕУ на опасном искушењу
БРИСЕЛ/ЗАГРЕБ: Након мигрантске кризе, пандемија корона вируса ставља на опасно искушење јединство ЕУ због незадовољства земаља југа себичношћу северних земаља, пише загребачки Јутарњи лист.
У борби с невиђеном санитарном кризом која би економију ЕУ могла бацити на колена, двадесетседморица не успевају да се договоре о снажном заједничком финансијском одговору.
“Атмосфера која, чини се, влада између председника држава и влада и недостатак европске солидарности смртна су опасност за Европску унију", упозорио је некадашњи председник Европске комисије Жак Делор.
Делор има 94 године, а дужност председник Европске комисије обављао је од 1985. до 1995.
Он је прекинуо ћутање да би упозорио: "Вирус се вратио", пише Јутарњи.
Као и у кризи јавног дуга еврозоне која је избила 2010. након финансијске кризе 2008, поново се појавио стари расцеп између северних земаља, као што су Немачка и Холандија, које имају здраве јавне финансије и јужних, попут Италије и Шпаније, па и Француске, оптужених тада за буџетску попустљивост.
Италијански премијер Ђузепе Конте, чиј земља има највећи број умрлих од коронавируса у свету, позвао је ЕУ да "не чини трагичне грешке".
У противном "читава би европска грађевина могла изгубити свој смисао постојања", рекао је за талијански дневни лист “Ил Соле 24 Оре”, у суботу, подсећа загребачки дневник.
Исту забринутост, додаје, дели и француски председник Емануел Макрон, који је рекао: "Ову кризу нећемо пребродити без снажне европске солидарности, на здравственом и на буџетском плану".
Макрон је, подсећа се, то рекао у разговору за италијанске медије у петак.
"Своде ли се ЕУ и еврозона на монетарну институцију и скуп лабавих правила који свакој земљи омогућава да ради по своме? Или делујемо заједно како бисмо финансирали наше трошкове и наше потребе у овој погубној кризи?", упитао се Макрона.
Девет земаља, укључујући Италију, Француску и Шпанију, затражиле су у писму упућеном председнику Европског савета Шарлу Мишелу да омогући издавње заједничких обвезница којима би се финансирала подршка здравственим системима у борби против корона вируса и помогло привреди.
Реч је о тзв. корона-обвезницама, за које би сви заједнички грантовали и које би онда омогућиле и јефтиније задуживање појединих чланица за потребе суочавања с кризом.
Међутим, Немачка и Холандија се снажно противе заједничким обвезницама.
Немачка канцеларка Ангела Меркел и холандски премијер Марк Руте страхују између осталог да би таква солидарност с југом могла ићи на руку популистичким странкама које су у успону, пише Јутарњи позивајући се на АФП.
Они предлажу да се активира фонд за спасавање еврозоне чиме би се могле кредитирати земље у финансијским тешкоћама.
Али, и у Немачкој и у Холандији све се чешће чују позиви на већу солидарност.
Тако је, наводи Јутарњи, бивши немачки министар спољних послова И привреде Зигмар Габриел изразио забринутост да би се "Европа могла распасти", а председник холандске централне банке Клаус Кнот упозорио је премијера Рутеа: "Кућа гори. Сви напори морају сада бити усмерени на гашење пожара".