Хаг разоткрио незгодну оставштину хрватског "оца домовине"

Наводи се да "туристи који авионом путују у главни град Хрватске слећу на нови аеродром ''Фрањо Туђман'', назван по ''оцу домовине'' - који се спомиње у недавној осуђујућој пресуди Хашког суда".

Подсећа се да је "недавна пресуда Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY) остала у сенци драматичне смрти босанско-херцеговачког Хрвата Слободана Праљка, који је попио цијанид након што су му судије потврдиле казну за ратне злочине почињене 90-их година прошлог века у БиХ".

"Али, можда је још већи значај за Хрватску имала судијина оцена Туђмана, који је умро 1999. године, али је за већину Хрвата и даље херој због чињенице да је Хрватска под његовом влашћу постала независна, упркос грешкама у његовој аутократској владавини", пише у тексту ове агенције који преноси хрватски портал.

Наводи се да је "у пресуди Хашког суда шесторици оптужених Хрвата јасно речено да је Туђман делио њихову замисао о етничком чишћењу муслимана у покушају уједињења Хрвата у региону" и подсећа да је "у рату у БиХ 1992.-1995. између Хрвата, Срба и муслимана страдало око 100.000 људи".

У тексту се подсећа на "бурне реакције у Хрватској на хашку пресуду", међу којима истичу оцену "Новог листа" према којој је "мрља на хрватском вођству 90-их довела у питање све оно што мислимо о себи".

Наводи се да је "упркос пресуди, 18. годишњица Туђманове смрти обележена 10. децембра уобичајеним комеморацијама широм Хрватске" и да су "водећи хрватски дужносници положили венце у бојама хрватске заставе на импозантан Туђманов гроб од црног мермера у Загребу".

Туђман је био комунистички генерал који је с временом постао националистички дисидент, наводи се у тексту и додаје како је водио Хрватску у периоду отцепљења од Југославије.

Поглед на "домовински рат" као ослободилачки рат "против српских агресора" је општеприхваћен у Хрватској, али мишљења о Туђмановој улози у конфликту у БиХ нису тако монолитна, пише у тексту.

Хрватски премијер Андреј Пленковић, такође из ХДЗ-а, жестоко је критиковао хашку пресуду, инсистирајући притом да је Туђманова политика према БиХ "увек била усмерена према очувању њеног територијалног интегритета".

У тексту се подсећа и да је бивша главна тужитељка Хашког суда Карла дел Понте рекла 2001. године да је Хашки суд био спреман подигнути оптужницу против Туђмана у тренутку кад је умро од карцинома 1999. године.

Оцењује се и да Туђман није марио за демократске реформе, због чега је Хрватска била међународно изолована и подсећа да је на Туђмановој сахрани био уочљив изостанак страних државника.

Иако су се хрватски лидери који су преузели власт након Туђмана, чак и они из његове странке, у почетку дистанцирали од Туђманове контаминиране оставштине, помак удесно 2012. године донео је својеврсни "ривајвал" Туђмановог имена, али и репресивних тенденција, наводи се у тексту који преноси Index.

Такође се указује да су у последњих неколико година медијске слободе у Хрватској пале и додаје да активисти упозоравају на растућу атмосферу нетолеранције.

"Политичари опет прихватају Туђманову негативну оставштину и то је јако штетно", упозорава Весна Тершелич из Документе, удружења које се бави ратним злочинима почињенима у ратовима након распада Југославије.

Маркус Танер, специјалиста за Балкан и аутор књиге Хрватска: Нација искована у рату, сумња да пресуда Хашког суда може имати велики утицај и значај с обзиром на чињеницу да је Хрватска чланица Европске уније и НАТО-а.