ЕВРОПА НАКОН ИЗБОРА: Нови биланс снага у Европском парламенту

”Око 100 наших посланика и нова група коју ћемо основати у Европском парламету биће круцијални, јер први пут од првих европских избора избора 1979. године класичне партије, социјалисти и конзервативци, више неће имати већину. То значи да неће бити солидне пороевропске већине без учешћа наше нове централистичке групе”, поручио је Ферхофстат.



Он је најавио да ће се Алијанса либерала и демократа за Европу у новом сазиву Европског парламета проширити на представнике француске листе "Ренесанса" коју Република у покрету председника Емануела Макрона, али и друге слично реформске партије које слично мисле.



”Очекујемо да освојимо нових 30 до 40 места на овим изборима и оформимо групу од око 100 посланика”, навео је Ферхофстат. 



Он је оценио да ће у питању бити проевропска група која ће своју новодобијену снагу искористити у борби за амбициознију Европу.



"Заједничка визија групе је борба протв климатских промена, фер пореска политика, формирање унутрашњег тржишта, ЕУ решење за миграциону кризу. Укратко сигурнија, здравија и просперитетнија Европа”, закључио је Ферхостат.



Осврћући се на податке о већој излазности на овим европским изборима он је оценио да је то знак да се ”Европа вратила и да је популарна” међу грађанима.

ЗАГРЕБ: Хрватска ултрадесничарка Ружа Томашић, позната по антисрпским ставовима, поново је на изборима за Европски парламент у Хрватској, као и на онима 2014. године, освојила највише гласова бирача, а листа Самосталне демократске српске странке (СДС С) остала је испод изборног прага.



Хина преноси да је, према привременим резултатима Државне изборне комисије (ДИП) након пребројаних гласова са 99,25 одсто бирачких места, Томашићева освојила 69.167 гласова, односно 76,56 одсто оних који су дати листи Хрватских суверениста.



Наводи се да је владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) добила 22,70 одсто гласова, што је лошији резултат него пре пет година, када је ХДЗ, додуше у коалицији у којој је тада била и Томашићева, освојио 41,42 одсто гласова.



Водећа опозициона Социјалдемократска партија (СДП) Хрватске је освојила 18,69 одсто гласова, такође мање него на изборима 2014. године, када су имали 29,93 одсто.



Наводи се да су трећи по резултату Хрватски суверенисти Томашићеве са 8,49 одсто, Независна листа Мислава Колакушића освојила је 7,87 одсто, Живи зид 5,67 одсто, а Амстердамска коалиција 5,22 одсто гласова.



Хина наводи да су међу листама које су остале испод изборног прага од пет одсто Мост са освојених 4,67 одсто, листа Маријане Петир која је добила 4,42 одсто гласова, листа Независних за Хрватску и Хрватске странке права са 4,36 одсто, а иза њих је СДС С с освојених 2,67 одсто и друге листе.

РИМ: Италијански вицепремијер и министар унутрашњих послова Матео Салвини један је од највећих победника одржаних европских избора, пошто је његова странка Лига, према незваничним резултатима, освојила више од трећине гласова у Италији и са 28 европосланика требало би да буде једна од партија са највећим бројем представника у Европском парламенту.



АП оцењује да "овако висока подршка јача улогу Салвинија као предводника националистичких и ултрадесних снага у Европи и могла би такође да уздрма домаћу политику".



Наводи се да је Салвинијев коалициони партнер Покрет пет звездица другог вицепремијера Луиђија ди Мађа, освојио само 17 одсто на гласању за Европски парламент, чиме је промењен однос снага између њих у односу на прошлогодишње парламентарне изборе у Италији.



Анса наводи да је Салвинијева Лига направила "бум" на европским изборима и да је он прогласио своју партију "првом странком Италије", али и изнео уверевања да ће актуелна влада "мирно" наставити даљи мандат.



Италијанска агенција ипак оцењује да су ови избори изазвали прави земљотрес у "жуто-зеленој коалицији" Покрета пет звездица и Лиге, уводећи је у нову политичку фазу.



Лист "Коријере дела сера" наводи да је Лига освојила 34,29 одсто гласова, Демократска партија успела је да се увуче између два странке владајуће коалиције и освоји 22,72 одсто, а тек трећепласиран је Покрет пет звездица са 17,06 одсто гласова.



Према још увек непотпуним подацима, изнад изборног прага су и странка Форца Италија некадашњег премијера Силвија Берлусконија са 8,78 одсто и десничарска партија Фратели д''Италија његове бивше министарке Ђорђе Мелони која је освојила 6,46 одсто гласова.

ПАРИЗ: Иако је пораз француског председника Емануела Макрона од Марин ле Пен на изборима за Европски парламент био разочаравајући, то неће променити политику владе, изјавио је високи званичник Јелисејске палате.



"Ови резултати су донекле разочаравајући, али председник неће мењати своју политику", изјавио је неименовани званичник, преноси Ројтерс.



На јучерашњим изборима за ЕП у Француској је гласало 52 одсто грађана, а на њима је највише гласова освојила десничарска странка Марин ле Пен Национално окупљање, испред странке Емануела Макрона.

АТИНА: Грчки премијер Алексис Ципрас позвао је синоћ, после пораза његове Сиризе на изборима за Европски парламент, на одржавање ванредних избора у земљи.



Сириза, која је на власти у Грчкој од 2015. године, на овим европским изборима освојила је 23,9 одсто гласова. То је за нешто више од девет одсто мање у односу на водећу опозициону грчку партију Нову демократију која је освојила 33,3 одсто гласова бирача. 



Ципрас је, обраћајући се из седишта Сиризе, рекао да резултат на европским изборима не испуњава очекивања те странке и да их неће игнорисати.



Мандат актуелне грчке владе истиче у октобру, а пре јучерашњих избора, владини званичници су били категорични да ће избори бити одржани тек по истеку мандата владе.



Ципрас је рекао да ће разговарати с грчким председником како би затражио превремено распуштање парламента након другог круга локалних и регионалних избора у земљи, 2. јуна.



То значи да би, како наводи АП, најранији датум за одржавање превремених избора могао буде 30. јун.

ВАРШАВА: Пољска владајућа Партија права и правде (ПиС) однела је највећу победу до сада на изборима за Европски парламент, са освојених 45,6 одсто гласова.



На изборима 2014. године, ПиС је освојила 31,8 одсто гласова, пренела је агенција Ројтерс.



Опозициона Европска коалиција, у којој је и Грађанска платформа коју је некада предводио председник Европског савета Доналд Туск, као и група левичара и руралних политичара, заузела је друго место са 37,9 одсто гласова.



Излазност Пољака је 45,4 одсто, што је рекорд на европским изборима у тој земљи.



Коалиција ултрадесничарких група, у којој су и активисти који се оштро противе абортусу, противници ЕУ и политичари са отвореним антисемитским ставовима освојили су 4,6 одсто и неће добити ниједан мандат у ЕП.

БЕЧ: Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца велики је победник избора за Европски парламент у Аустрији.



Његова странка освојила је, према прелиминарним резултатима, у које нису урачунати гласови послати путем поште, 35,4 одсто гласова, што је за 8,37 одсто више него на прошлим изборима за ЕП.



Ово је најубедљивија победа једне странке у Аустрији на изборима за Европски парламент.



На другом месту, према резултатима које је саопштио министар унутрашњих послова Аустрије Екарт Рац, са скоро 12 одсто разлике, налази се Социјалдемопкратска партије (СПО) која је освојила 23,6 одсто гласова, што је 0,50 одсто мање него 2014.



Трећа је Слободарска партија Аустрије (ФПО), доскорашњи коалициони партнер ОВП, која се, недељу дана пред гласање, суочила са афером око њеног лидера Хајнц Кристијана Штрахеа, који је једној наводној нећаки руског милијардера обећао државне послове у замену за финансијску подршку његовој странци, због чега је морао да се повуче из политике.



Слободарци су освојили 18,1 одсто гласова, што је, имајући у виду скандал око Штрахеа, мање за само 1,63 одсто него на prеthodnim изборима за Европски парламент.



Странке Зелених налази се на четвртом месту са 13 одсто гласова, са губитком од 1,47 одсто.



У Европски парламент улази из Аустрије још и Неос, који је освојио 8,1 одсто гласова.



Излазност је била за пет одсто већа него 2014. и изнад је 50,6 одсто. Према прогнозама које узимају у обзир око 686.000 издатих листића за гласање путем поште, излазност би могла достићи скоро 60 одсто.



Коначан резултат, према тој прогнози, не би био значајно промењен.



Наиме, ОВП би, узимајући у обзир гласање путем поште, могла завршити ове изборе са 34, 9 одсто гласова, СПО са 23,4, ФПО са 17,2, Зелени са 14, а Неос са 8,7 одсто.



Што се мандата у Европском парламенту тиче, ОВП ће имати седам, што је два више него до сада.



СПО ће имати пет посланика, ФПО три, што је за једног мање него до сада, Зелени два, за једног мање, а Неос једног.



Уколико Велика Британије буде напустила ЕУ, Аустрија ће добити још једно посланичко место. То место би, на основу резултата гласања, припало Зеленима.

БРИСЕЛ: Лидер групе Социјалиста и Демократа у Европском парламенту Удо Булман изјавио је да је конзервативна Европска народна партија изгубила полтичку моћ на јучерашњим изборима заЕвропски парламент.



"Европска народна пратија нема резулате и политичку моћ да води ЕУ и Европску комисију. Орбанизација ЕПП није заустављена. ЕПП не може да тражи, као своје право, да буде у већини која ће да одлучује о томе ко ће бити нови председник Комисије", истакао је Булман.



Он је додао да ће се социјалдемократе у новом Европском параламенту залагати за више социјалне правде.



У том контексту, најавио је стварање нових коалиција у Европском парламемту које ће се залагати за реформе и побољшање услова живота и рада за ”већину, а не само неке” у Европи.



”Радићемо на формирају прогресивне социјалне алијансе која би подржала кандидата социјалдемократа Франса Тимерманса за председника Европске комисије”, поручио је Булман. 



Лидер групе S&D у Европском парламету каже да су гласачи јасно показали да желе да ЕУ буде одлучнија у борби против климатских промена, али додаје да се резулатати у тој области не могу остварити без резултата у другим областима социјалне правде. 



Удо Булман је рекао да ће се европске социјладемокрете у новом сазиву Европског парламента борити на првом месту против сиромаштва које погађа децу, против неједнакости и избегавања плаћања пореза у ЕУ.