EVROPA NAKON IZBORA: Novi bilans snaga u Evropskom parlamentu

”Oko 100 naših poslanika i nova grupa koju ćemo osnovati u Evropskom parlametu biće krucijalni, jer prvi put od prvih evropskih izbora izbora 1979. godine klasične partije, socijalisti i konzervativci, više neće imati većinu. To znači da neće biti solidne poroevropske većine bez učešća naše nove centralističke grupe”, poručio je Ferhofstat.



On je najavio da će se Alijansa liberala i demokrata za Evropu u novom sazivu Evropskog parlameta proširiti na predstavnike francuske liste "Renesansa" koju Republika u pokretu predsednika Emanuela Makrona, ali i druge slično reformske partije koje slično misle.



”Očekujemo da osvojimo novih 30 do 40 mesta na ovim izborima i oformimo grupu od oko 100 poslanika”, naveo je Ferhofstat. 



On je ocenio da će u pitanju biti proevropska grupa koja će svoju novodobijenu snagu iskoristiti u borbi za ambiciozniju Evropu.



"Zajednička vizija grupe je borba protv klimatskih promena, fer poreska politika, formiranje unutrašnjeg tržišta, EU rešenje za migracionu krizu. Ukratko sigurnija, zdravija i prosperitetnija Evropa”, zaključio je Ferhostat.



Osvrćući se na podatke o većoj izlaznosti na ovim evropskim izborima on je ocenio da je to znak da se ”Evropa vratila i da je popularna” među građanima.

ZAGREB: Hrvatska ultradesničarka Ruža Tomašić, poznata po antisrpskim stavovima, ponovo je na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj, kao i na onima 2014. godine, osvojila najviše glasova birača, a lista Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) ostala je ispod izbornog praga.



Hina prenosi da je, prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije (DIP) nakon prebrojanih glasova sa 99,25 odsto biračkih mesta, Tomašićeva osvojila 69.167 glasova, odnosno 76,56 odsto onih koji su dati listi Hrvatskih suverenista.



Navodi se da je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) dobila 22,70 odsto glasova, što je lošiji rezultat nego pre pet godina, kada je HDZ, doduše u koaliciji u kojoj je tada bila i Tomašićeva, osvojio 41,42 odsto glasova.



Vodeća opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) Hrvatske je osvojila 18,69 odsto glasova, takođe manje nego na izborima 2014. godine, kada su imali 29,93 odsto.



Navodi se da su treći po rezultatu Hrvatski suverenisti Tomašićeve sa 8,49 odsto, Nezavisna lista Mislava Kolakušića osvojila je 7,87 odsto, Živi zid 5,67 odsto, a Amsterdamska koalicija 5,22 odsto glasova.



Hina navodi da su među listama koje su ostale ispod izbornog praga od pet odsto Most sa osvojenih 4,67 odsto, lista Marijane Petir koja je dobila 4,42 odsto glasova, lista Nezavisnih za Hrvatsku i Hrvatske stranke prava sa 4,36 odsto, a iza njih je SDS S s osvojenih 2,67 odsto i druge liste.

RIM: Italijanski vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini jedan je od najvećih pobednika održanih evropskih izbora, pošto je njegova stranka Liga, prema nezvaničnim rezultatima, osvojila više od trećine glasova u Italiji i sa 28 evroposlanika trebalo bi da bude jedna od partija sa najvećim brojem predstavnika u Evropskom parlamentu.



AP ocenjuje da "ovako visoka podrška jača ulogu Salvinija kao predvodnika nacionalističkih i ultradesnih snaga u Evropi i mogla bi takođe da uzdrma domaću politiku".



Navodi se da je Salvinijev koalicioni partner Pokret pet zvezdica drugog vicepremijera Luiđija di Mađa, osvojio samo 17 odsto na glasanju za Evropski parlament, čime je promenjen odnos snaga između njih u odnosu na prošlogodišnje parlamentarne izbore u Italiji.



Ansa navodi da je Salvinijeva Liga napravila "bum" na evropskim izborima i da je on proglasio svoju partiju "prvom strankom Italije", ali i izneo uverevanja da će aktuelna vlada "mirno" nastaviti dalji mandat.



Italijanska agencija ipak ocenjuje da su ovi izbori izazvali pravi zemljotres u "žuto-zelenoj koaliciji" Pokreta pet zvezdica i Lige, uvodeći je u novu političku fazu.



List "Korijere dela sera" navodi da je Liga osvojila 34,29 odsto glasova, Demokratska partija uspela je da se uvuče između dva stranke vladajuće koalicije i osvoji 22,72 odsto, a tek trećeplasiran je Pokret pet zvezdica sa 17,06 odsto glasova.



Prema još uvek nepotpunim podacima, iznad izbornog praga su i stranka Forca Italija nekadašnjeg premijera Silvija Berluskonija sa 8,78 odsto i desničarska partija Frateli d''Italija njegove bivše ministarke Đorđe Meloni koja je osvojila 6,46 odsto glasova.

PARIZ: Iako je poraz francuskog predsednika Emanuela Makrona od Marin le Pen na izborima za Evropski parlament bio razočaravajući, to neće promeniti politiku vlade, izjavio je visoki zvaničnik Jelisejske palate.



"Ovi rezultati su donekle razočaravajući, ali predsednik neće menjati svoju politiku", izjavio je neimenovani zvaničnik, prenosi Rojters.



Na jučerašnjim izborima za EP u Francuskoj je glasalo 52 odsto građana, a na njima je najviše glasova osvojila desničarska stranka Marin le Pen Nacionalno okupljanje, ispred stranke Emanuela Makrona.

ATINA: Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je sinoć, posle poraza njegove Sirize na izborima za Evropski parlament, na održavanje vanrednih izbora u zemlji.



Siriza, koja je na vlasti u Grčkoj od 2015. godine, na ovim evropskim izborima osvojila je 23,9 odsto glasova. To je za nešto više od devet odsto manje u odnosu na vodeću opozicionu grčku partiju Novu demokratiju koja je osvojila 33,3 odsto glasova birača. 



Cipras je, obraćajući se iz sedišta Sirize, rekao da rezultat na evropskim izborima ne ispunjava očekivanja te stranke i da ih neće ignorisati.



Mandat aktuelne grčke vlade ističe u oktobru, a pre jučerašnjih izbora, vladini zvaničnici su bili kategorični da će izbori biti održani tek po isteku mandata vlade.



Cipras je rekao da će razgovarati s grčkim predsednikom kako bi zatražio prevremeno raspuštanje parlamenta nakon drugog kruga lokalnih i regionalnih izbora u zemlji, 2. juna.



To znači da bi, kako navodi AP, najraniji datum za održavanje prevremenih izbora mogao bude 30. jun.

VARŠAVA: Poljska vladajuća Partija prava i pravde (PiS) odnela je najveću pobedu do sada na izborima za Evropski parlament, sa osvojenih 45,6 odsto glasova.



Na izborima 2014. godine, PiS je osvojila 31,8 odsto glasova, prenela je agencija Rojters.



Opoziciona Evropska koalicija, u kojoj je i Građanska platforma koju je nekada predvodio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, kao i grupa levičara i ruralnih političara, zauzela je drugo mesto sa 37,9 odsto glasova.



Izlaznost Poljaka je 45,4 odsto, što je rekord na evropskim izborima u toj zemlji.



Koalicija ultradesničarkih grupa, u kojoj su i aktivisti koji se oštro protive abortusu, protivnici EU i političari sa otvorenim antisemitskim stavovima osvojili su 4,6 odsto i neće dobiti nijedan mandat u EP.

BEČ: Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca veliki je pobednik izbora za Evropski parlament u Austriji.



Njegova stranka osvojila je, prema preliminarnim rezultatima, u koje nisu uračunati glasovi poslati putem pošte, 35,4 odsto glasova, što je za 8,37 odsto više nego na prošlim izborima za EP.



Ovo je najubedljivija pobeda jedne stranke u Austriji na izborima za Evropski parlament.



Na drugom mestu, prema rezultatima koje je saopštio ministar unutrašnjih poslova Austrije Ekart Rac, sa skoro 12 odsto razlike, nalazi se Socijaldemopkratska partije (SPO) koja je osvojila 23,6 odsto glasova, što je 0,50 odsto manje nego 2014.



Treća je Slobodarska partija Austrije (FPO), doskorašnji koalicioni partner OVP, koja se, nedelju dana pred glasanje, suočila sa aferom oko njenog lidera Hajnc Kristijana Štrahea, koji je jednoj navodnoj nećaki ruskog milijardera obećao državne poslove u zamenu za finansijsku podršku njegovoj stranci, zbog čega je morao da se povuče iz politike.



Slobodarci su osvojili 18,1 odsto glasova, što je, imajući u vidu skandal oko Štrahea, manje za samo 1,63 odsto nego na prethodnim izborima za Evropski parlament.



Stranke Zelenih nalazi se na četvrtom mestu sa 13 odsto glasova, sa gubitkom od 1,47 odsto.



U Evropski parlament ulazi iz Austrije još i Neos, koji je osvojio 8,1 odsto glasova.



Izlaznost je bila za pet odsto veća nego 2014. i iznad je 50,6 odsto. Prema prognozama koje uzimaju u obzir oko 686.000 izdatih listića za glasanje putem pošte, izlaznost bi mogla dostići skoro 60 odsto.



Konačan rezultat, prema toj prognozi, ne bi bio značajno promenjen.



Naime, OVP bi, uzimajući u obzir glasanje putem pošte, mogla završiti ove izbore sa 34, 9 odsto glasova, SPO sa 23,4, FPO sa 17,2, Zeleni sa 14, a Neos sa 8,7 odsto.



Što se mandata u Evropskom parlamentu tiče, OVP će imati sedam, što je dva više nego do sada.



SPO će imati pet poslanika, FPO tri, što je za jednog manje nego do sada, Zeleni dva, za jednog manje, a Neos jednog.



Ukoliko Velika Britanije bude napustila EU, Austrija će dobiti još jedno poslaničko mesto. To mesto bi, na osnovu rezultata glasanja, pripalo Zelenima.

BRISEL: Lider grupe Socijalista i Demokrata u Evropskom parlamentu Udo Bulman izjavio je da je konzervativna Evropska narodna partija izgubila poltičku moć na jučerašnjim izborima zaEvropski parlament.



"Evropska narodna pratija nema rezulate i političku moć da vodi EU i Evropsku komisiju. Orbanizacija EPP nije zaustavljena. EPP ne može da traži, kao svoje pravo, da bude u većini koja će da odlučuje o tome ko će biti novi predsednik Komisije", istakao je Bulman.



On je dodao da će se socijaldemokrate u novom Evropskom paralamentu zalagati za više socijalne pravde.



U tom kontekstu, najavio je stvaranje novih koalicija u Evropskom parlamemtu koje će se zalagati za reforme i poboljšanje uslova života i rada za ”većinu, a ne samo neke” u Evropi.



”Radićemo na formiraju progresivne socijalne alijanse koja bi podržala kandidata socijaldemokrata Fransa Timermansa za predsednika Evropske komisije”, poručio je Bulman. 



Lider grupe S&D u Evropskom parlametu kaže da su glasači jasno pokazali da žele da EU bude odlučnija u borbi protiv klimatskih promena, ali dodaje da se rezulatati u toj oblasti ne mogu ostvariti bez rezultata u drugim oblastima socijalne pravde. 



Udo Bulman je rekao da će se evropske socijlademokrete u novom sazivu Evropskog parlamenta boriti na prvom mestu protiv siromaštva koje pogađa decu, protiv nejednakosti i izbegavanja plaćanja poreza u EU.