ЕУ се спрема за медијски рат

пропагандног утицаја Москве на бивше чланице совјетског блока, али и на грађане западних земаља, а недавно је формиран тим који ће осмислити стратегију.

Европска унија би, наиме, желела да се супротстави растућем медијском утицају Русије, али није баш сигурна како то да уради, а исход је крајње неизвестан.

Ових дана, у некој од безбројних канцеларија седишта Европске комисије у Бриселу, гупа од петнаестак чиновника и медијских стручњака почела је да планира офанзиву, сазнаје  Танјуг .



У рату који се спрема, неће се користити бомбардери и хаубице, па чак ни проста пешадија, него медији и информације, а противник се зна: то су телевизија РТ и агенција „Спутњик“, које у Бриселу сматрају важним елементом “хибридног рата” који Русија води против Запада.Могерини је стога формирала стручни тим који ће у строгој тајности осмислити стратегију која ће бити званично представљена чланицама на бриселском самиту у јуну.



За сада се не зна ко су чланови овог тима, осим да је састављен од неколицине експерата који већ раде у Комисији, уз групу стручњака за политички маркетинг, који су ангажовани хонорарно.На основу документа о задацима тима, до кога је дошла агенција Ројтерс, неопходно је наћи начин да се “путем провера и чињеница исправе дезинформације које пласирају руски медији”, као и да се “кроз кључне поруке, чланке, коментаре и графиконе, на језицима земаља чланица и на руском, развије наратив ЕУ”.

Иако су циљеви јасни, око метода постоје многе недоумице.



“За нас је ово непознат терен”, рекао је за  Танјуг  један европски званичник, вајкајући се да је демократском друштву “страно уплитање у рад медија и манипулисање информацијама”.За сад, на пример, још траје полемика око тога да ли Русији треба контрирати стварањем нових медија, пројектним финансирањем већ постојећих или комбинацијом обе стратегије.



Балтичке чланице ЕУ, које се осећају посебно изложене утицају Москве, већ планирају формирање заједничког телевизијског канала на руском језику, свесне да њихови бројни грађани руске националности радије укључују РТ него државне канале на летонском, литванском и естонском.

Истовремено, украјинске власти су саопштиле да ће основати телевизију “Украјина сутра”, по угледу на РТ, само са обрнутим предзнаком, како би емитовале своју верзију истине ка територијама под контролом проруских сепаратиста.



Шта год мудраци Могеринијеве осмисле у следећа два месеца, тешко је одупрети се утиску да ће Запад тешко моћи да надокнади зостајање у информативном рату, и то не толико због РТ и Спутњика, већ због стања у тамношњим медијима.Финасијска криза у ЕУ је, због смањеног прихода од реклама и других фактора, теже погодила информативне куће него било који други бизнис, па ретко која редакција има средстава да финансира иностране дописнике или да пошаље екипу да озбиљно прати украјински конфликт.



Информативни програм Би-Би-Сија, на пример, данас има за трећину мањи буџет него пре пет година, а емитовање програма на страним језицима путем краткоталасног радија је пре неколико година потпуно укинуто.Притиснути оскудицом, медији у ЕУ се стога све чесће ослањају на непроверене изворе, а они блиски евроскептичним популистичцким странкама, попут британског Укипа или француског Националног фронта, већ одавно играју на страни Москве, која иначе, према истраживању лондонског Економиста, обилно потпомаже леве и десне екстремистичке странке широм Европе.



Тако је лондонски “Мирор”, близак Укипу, управо објавио интервју са бившим немачким канцеларом Герхардом Шредером у коме он врло оштро критикује “антируску” политику своје наследнице Ангеле Меркел, пропуштајући да помену да је Шредер сада председник управног одбора немачког огранка “Газпрома”, па стога није баш неутралан када је реч о Русији.



У таквој ситуацији, било какав план скован у бриселским канцеларијама тешко ће преживети контакт са реалношћу, јавности и грађанима, чија су срца и душе предмет ове борбе, уз слабашну утеху да истина кад-тад, мада не и увек, уме да превлада.