EU se sprema za medijski rat

propagandnog uticaja Moskve na bivše članice sovjetskog bloka, ali i na građane zapadnih zemalja, a nedavno je formiran tim koji će osmisliti strategiju.

Evropska unija bi, naime, želela da se suprotstavi rastućem medijskom uticaju Rusije, ali nije baš sigurna kako to da uradi, a ishod je krajnje neizvestan.

Ovih dana, u nekoj od bezbrojnih kancelarija sedišta Evropske komisije u Briselu, gupa od petnaestak činovnika i medijskih stručnjaka počela je da planira ofanzivu, saznaje  Tanjug .



U ratu koji se sprema, neće se koristiti bombarderi i haubice, pa čak ni prosta pešadija, nego mediji i informacije, a protivnik se zna: to su televizija RT i agencija „Sputnjik“, koje u Briselu smatraju važnim elementom “hibridnog rata” koji Rusija vodi protiv Zapada.Mogerini je stoga formirala stručni tim koji će u strogoj tajnosti osmisliti strategiju koja će biti zvanično predstavljena članicama na briselskom samitu u junu.



Za sada se ne zna ko su članovi ovog tima, osim da je sastavljen od nekolicine eksperata koji već rade u Komisiji, uz grupu stručnjaka za politički marketing, koji su angažovani honorarno.Na osnovu dokumenta o zadacima tima, do koga je došla agencija Rojters, neophodno je naći način da se “putem provera i činjenica isprave dezinformacije koje plasiraju ruski mediji”, kao i da se “kroz ključne poruke, članke, komentare i grafikone, na jezicima zemalja članica i na ruskom, razvije narativ EU”.

Iako su ciljevi jasni, oko metoda postoje mnoge nedoumice.



“Za nas je ovo nepoznat teren”, rekao je za  Tanjug  jedan evropski zvaničnik, vajkajući se da je demokratskom društvu “strano uplitanje u rad medija i manipulisanje informacijama”.Za sad, na primer, još traje polemika oko toga da li Rusiji treba kontrirati stvaranjem novih medija, projektnim finansiranjem već postojećih ili kombinacijom obe strategije.



Baltičke članice EU, koje se osećaju posebno izložene uticaju Moskve, već planiraju formiranje zajedničkog televizijskog kanala na ruskom jeziku, svesne da njihovi brojni građani ruske nacionalnosti radije uključuju RT nego državne kanale na letonskom, litvanskom i estonskom.

Istovremeno, ukrajinske vlasti su saopštile da će osnovati televiziju “Ukrajina sutra”, po ugledu na RT, samo sa obrnutim predznakom, kako bi emitovale svoju verziju istine ka teritorijama pod kontrolom proruskih separatista.



Šta god mudraci Mogerinijeve osmisle u sledeća dva meseca, teško je odupreti se utisku da će Zapad teško moći da nadoknadi zostajanje u informativnom ratu, i to ne toliko zbog RT i Sputnjika, već zbog stanja u tamnošnjim medijima.Finasijska kriza u EU je, zbog smanjenog prihoda od reklama i drugih faktora, teže pogodila informativne kuće nego bilo koji drugi biznis, pa retko koja redakcija ima sredstava da finansira inostrane dopisnike ili da pošalje ekipu da ozbiljno prati ukrajinski konflikt.



Informativni program Bi-Bi-Sija, na primer, danas ima za trećinu manji budžet nego pre pet godina, a emitovanje programa na stranim jezicima putem kratkotalasnog radija je pre nekoliko godina potpuno ukinuto.Pritisnuti oskudicom, mediji u EU se stoga sve česće oslanjaju na neproverene izvore, a oni bliski evroskeptičnim populističckim strankama, poput britanskog Ukipa ili francuskog Nacionalnog fronta, već odavno igraju na strani Moskve, koja inače, prema istraživanju londonskog Ekonomista, obilno potpomaže leve i desne ekstremističke stranke širom Evrope.



Tako je londonski “Miror”, blizak Ukipu, upravo objavio intervju sa bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom u kome on vrlo oštro kritikuje “antirusku” politiku svoje naslednice Angele Merkel, propuštajući da pomenu da je Šreder sada predsednik upravnog odbora nemačkog ogranka “Gazproma”, pa stoga nije baš neutralan kada je reč o Rusiji.



U takvoj situaciji, bilo kakav plan skovan u briselskim kancelarijama teško će preživeti kontakt sa realnošću, javnosti i građanima, čija su srca i duše predmet ove borbe, uz slabašnu utehu da istina kad-tad, mada ne i uvek, ume da prevlada.