Ђукановић: Процес проширења и консолидација ЕУ истовремено
БУДВА: Педседник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је данас да је једини исправан смер даљег кретања земаља Западног балкана европска и евроатлантска интеграција, али и да је та перспектива данас замагљеније него с почетка века, а као један од разлога успоравања и пада ентузијазма је навео то што, како је рекао, предуго траје прича о томе.
Стога је потребно, казао је, подржати проевропски настројене владе на Балкану .
"Уверени смо да је једини исправан смер даљег кретања европска и евроатланстка интеграција. Потребно је подржати проевропски настројене владе на Балкану, свесне неминовности припадања том цивилизацијском кругу. У Европи постоје размишљања да је Европи потребна консолидација да би се дошло до проширења, иако мислим да би та два процеса требало да теку истовремено", рекао је Ђукановић.
Обраћајући се учесницима 2БС Форума у Будви, Ђукановић је рекао да нема боље консолидације за Европу и бољег пута и њену глобалну конкуретност од уједињења.
"Све што остаје изван пажње Европске уније, а Балкан је то био, може пре представљати проблем Европској унији, него што ће се ЕУ заштитити оног што би могле бити последице ваневропског модела. Право питање за нас је хоћемо ли да се закашнело бавимо проблемом, или да уложимо напор да европеизујемо тај простор и створимо услове за унутрашњу стабилност. Ово је питање за чланице ЕУ", казао је Ђукановић.
Црна Гора и он, како је рекао, не спадају у оне који инфериорно гледају на партнерство с ЕУ.Ђукановић је на панелу „Западни Балкан између нерешене прошлости и новонасталих изазова“, у оквиру осмог 2БС Форума, рекао да је Западном Балкану потребна интеграција.
„Не треба доказивати да је овај регион послао више него довољно порука о недостатности капацитета. Интеграција Западног Балкана је исто што и стабилност. Интеграција значи повратак земаља Западног Балкана европском цивилизацијском путу“, рекао је Ђукановић.
Питајући се шта још треба да се деси да Црна Гора постане чланица Европске уније, заменик председника владе и министар одбране Бугарске, Красимир Каракачанов, запитао се и могу ли све земље чланице НАТО-а и ЕУ рећи да немају проблем с корупцијом и да имају слободне медије.
Он је оценио да је био мало разочаран, јер на самиту у Софији није било јасног опредељења по питању временског плана за проширење ЕУ.
“Наша је политика јасна. Желимо опредељеност ка чланству и желимо да све земље буду чланице и ЕУ и НАТО. Ако не дамо јасне изгледе за јасну перспективу, дешавају се трећи фактори, који су вековима присутни. Ту је утицај Турске, утицај Русије на Балкану. 200 година су присутне на Балкану”, рекао је Каракачанов.
Ако имамо, како је рекао, ђе или три брзине, оставља се простор за интеракцију и мешање, што ствара могућност за поделе и нестабилност на Западном Балкану.Каракачанов је рекао да земљама аспирантима ка ЕУ не треба давати савете, већ би савете требало упутити Бриселу да не постављају ригидне критеријуме и да осећају дуг према Балкану.
“Немојте одустајати, истрајте, а колеге у Бриселу да размишљају о томе шта се жели постићи критеријумима, да се позабаве чињенице да ће ако испусте Западни Балкан, доћи до појачања еуроскептицизма”, казао је Каракачанов, уз апел да Брисел буде толерантнији.
Одговарајући Каракачанову, извршни потпредседник Атлантског савета САД, Дејмон Вилсон, казао је да постоји разлог за такве ригидне критеријуме.“Због чињенице да Балкан има тешку сторију иза себе, направили смо биракратски процеш да би се дошло до циљева. Морамо имати мерила да меримо помак који се праве, али не смемо да дозволимо да то замагли крајњу перспективу”, казао је Вилсон.
Говорећи о евроатлантским интеграцијама, Вилсон је оценио да није било тешко сагледати зашто би Црна Гора требало да буде чланица НАТО-а, те да је исто у случају Македоније.
“Највећи изазов је да овај регион не чека на Брисел и Вашингтон, него да превазилазите наша очекивања, пре него и ми то сазнамо”, рекао је Вилсон.
