Đukanović: Proces proširenja i konsolidacija EU istovremeno

Stoga je potrebno, kazao je, podržati proevropski nastrojene vlade na Balkanu .



"Uvereni smo da je jedini ispravan smer daljeg kretanja evropska i evroatlanstka integracija. Potrebno je podržati proevropski nastrojene vlade na Balkanu, svesne neminovnosti pripadanja tom civilizacijskom krugu. U Evropi postoje razmišljanja da je Evropi potrebna konsolidacija da bi se došlo do proširenja, iako mislim da bi ta dva procesa trebalo da teku istovremeno", rekao je Đukanović.



Obraćajući se učesnicima 2BS Foruma u Budvi, Đukanović je rekao da nema bolje konsolidacije za Evropu i boljeg puta i njenu globalnu konkuretnost od ujedinjenja.



"Sve što ostaje izvan pažnje Evropske unije, a Balkan je to bio, može pre predstavljati problem Evropskoj uniji, nego što će se EU zaštititi onog što bi mogle biti posledice vanevropskog modela. Pravo pitanje za nas je hoćemo li da se zakašnelo bavimo problemom, ili da uložimo napor da evropeizujemo taj prostor i stvorimo uslove za unutrašnju stabilnost. Ovo je pitanje za članice EU", kazao je Đukanović.



Crna Gora i on, kako je rekao, ne spadaju u one koji inferiorno gledaju na partnerstvo s EU.Đukanović je na panelu „Zapadni Balkan između nerešene prošlosti i novonastalih izazova“, u okviru osmog 2BS Foruma, rekao da je Zapadnom Balkanu potrebna integracija.



„Ne treba dokazivati da je ovaj region poslao više nego dovoljno poruka o nedostatnosti kapaciteta. Integracija Zapadnog Balkana je isto što i stabilnost. Integracija znači povratak zemalja Zapadnog Balkana evropskom civilizacijskom putu“, rekao je Đukanović.



Pitajući se šta još treba da se desi da Crna Gora postane članica Evropske unije, zamenik predsednika vlade i ministar odbrane Bugarske, Krasimir Karakačanov, zapitao se i mogu li sve zemlje članice NATO-a i EU reći da nemaju problem s korupcijom i da imaju slobodne medije.



On je ocenio da je bio malo razočaran, jer na samitu u Sofiji nije bilo jasnog opredeljenja po pitanju vremenskog plana za proširenje EU.



“Naša je politika jasna. Želimo opredeljenost ka članstvu i želimo da sve zemlje budu članice i EU i NATO. Ako ne damo jasne izglede za jasnu perspektivu, dešavaju se treći faktori, koji su vekovima prisutni. Tu je uticaj Turske, uticaj Rusije na Balkanu. 200 godina su prisutne na Balkanu”, rekao je Karakačanov.



Ako imamo, kako je rekao, đe ili tri brzine, ostavlja se prostor za interakciju i mešanje, što stvara mogućnost za podele i nestabilnost na Zapadnom Balkanu.Karakačanov je rekao da zemljama aspirantima ka EU ne treba davati savete, već bi savete trebalo uputiti Briselu da ne postavljaju rigidne kriterijume i da osećaju dug prema Balkanu.



“Nemojte odustajati, istrajte, a kolege u Briselu da razmišljaju o tome šta se želi postići kriterijumima, da se pozabave činjenice da će ako ispuste Zapadni Balkan, doći do pojačanja euroskepticizma”, kazao je Karakačanov, uz apel da Brisel bude tolerantniji.



Odgovarajući Karakačanovu, izvršni potpredsednik Atlantskog saveta SAD, Dejmon Vilson, kazao je da postoji razlog za takve rigidne kriterijume.“Zbog činjenice da Balkan ima tešku storiju iza sebe, napravili smo birakratski proceš da bi se došlo do ciljeva. Moramo imati merila da merimo pomak koji se prave, ali ne smemo da dozvolimo da to zamagli krajnju perspektivu”, kazao je Vilson.



Govoreći o evroatlantskim integracijama, Vilson je ocenio da nije bilo teško sagledati zašto bi Crna Gora trebalo da bude članica NATO-a, te da je isto u slučaju Makedonije.



“Najveći izazov je da ovaj region ne čeka na Brisel i Vašington, nego da prevazilazite naša očekivanja, pre nego i mi to saznamo”, rekao je Vilson.