Ђукановић предложио скраћење мандата Скупштини, одбио Лекића
ПОДГОРИЦА: Председник Мило Ђукановић упутио је данас председници Скупштине Данијели Ђуровић предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине Црне Горе, истовремено саопштивши да је одбио предлог старе парламентарне већине да прихвати Миодрага Лекића за мандатара нове владе.
Ђукановић наводи како верује да се до нове владе може доћи једино одлуком грађана на изборима.
"Предлог да се мандат за састав Владе повери господину Миодрагу Лекићу, који ми је јуче у име партија које су освојиле већину мандата на изборима 2020. године упутио господин Андрија Мандић нисам могао да прихватим, јер сматрам да се за то нису стекли сви неопходни услови", навео је црногорски председник.
У образложењу Ђукановић каже да сагласно Уставу, консултације о мандатару за састав Владе са представницима парламентарних партија, односно коалиција заступљених у Скупштини Црне Горе, обавио је 15. и 16. септембра ове године.
Ђукановић наводи да се позиву нису одазвали представници Демократског фронта (ДФ), Демократске Црне Горе (ДЕМ), Социјалистичке народне партије (СНП) и Грађанског покрета УРА.
Каже да једино овог пута лидери коалиције који тврде да имају већину нису се одазвали на консултације.
"Нису приложили ни потписе већине посланика, а позивају се на prеthodno искуство које је сасвим другачије. Дакле, нисам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира Владу која би понудила решења веома тешких проблема на финансијском, економском, правном, институционалном и политичком плану", казао је Ђукановић.
Разговоре је имао са потпредседником Демократске партије социјалиста (ДПС) Јевтом Ераковићем, генералним секретаром Александром Богдановићем и шефом клуба посланика у Скупштини Црне Горе Данијелом Живковићем, председником Социјалдемократске партије (СДП) Рашком Коњевићем и његовим замеником Бориславом Бановићем, потпредсједником Социјалдемократа Црне Горе (СД) Борисом Мугошом и генералним секретаром Милошем Челановићем, председником Бошњачке странке (БС) Ервином Ибрахимовићем и потпредсједником Дамиром Гутићем, председником Албанске алтернативе (АА) Ником Ђељошајем, председником Форце Генци Ниманбегуом, председником Демократске уније Албанаца (ДУА) Мехмедом Зенком, предсједником Демократске партије (ДП) Фатмиром Ђеком и предсједником Либералне партије (ЛП) Андријом Поповићем и Генералним секретаром Есадом Шаиновићем.
Јавност је, како каже, од стране појединих представника партија који су учествовали у конституисању предлога за мандатара обавештена да је он добио само вербалну подршку, и да потписе подршке нису дали посланици УРА, СНП и ЦИВИС.
"Подсећам да су приликом одређивања мандатара за састав 42. Владе (Здравко Кривокапић) представници три победничке коалиције ("За будућност Црне Горе, "Мир је наша нација" и "Црно на бијело") учествовали у консултативном процесу и приложили потписе подршке већине од 41 посланика. Такође, приликом одређивања мандатара за састав 43. Владе (Дритан Абазовић) политички лидери већине од 46 посланика су учествовали на консултацијама код Предсједника државе и недвосмислено најавили подршку избору Владе, што је до у нијансу потврђено на седници Парламента", наводи Ђукановић.
Каже да једино овог пута лидери коалиције који тврде да имају већину нису се одазвали на консултације.
"Нису приложили ни потписе већине посланика, а позивају се на prеthodno искуство које је сасвим другачије. Дакле, нисам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира Владу која би понудила рјешења веома тешких проблема на финансијском, економском, правном, институционалном и политичком плану. Посебно на безбедносном, имајући у виду актуелну кризу у Европи изазвану агресијом Русије на Украјину, која има несумњиве импликације на безбедност Западног Балкана", наводи Ђукановић и додаје како сматра да не постоји политичка сагласност о формирању Владе (о чему сведочи и саопштење Грађанског покрета УРА, једног од конституената наводне већине, с јучерашње седнице Председништва).
"Што доживљавам као намјеру да се даље троши вријеме у којем би се наставили преговори о диоби ресора у Влади и „мјеста по дубини“, док би за то вријеме држава додатно била урушавана. На основу наведеног, разговора које сам обавио, чињенице да су представници партија које сам навео игнорисали позив за консултације, и неубедљивог предлога који сам добио, а који је јавно доведен у питање и од стране појединих представника странака које тврде да имају већину, обавештавам Вас да је консултативни процес јасно показао да нема основа да се у Уставом предвиђеном року предложи мандатар који би обезбиједио подршку у Скупштини Црне Горе за састав 44. Владе Црне Горе", навео је Ђукановић.
Стога, сагласно уставним овлашћењима, како каже Ђукановић, подноси Предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине Црне Горе.
"Сматрам да је то најоптималније решење у датој политичкој ситуацији, и да је у најбољем интересу свих грађана Црне Горе, јер се тиме отвара могућност организовања пријевремених парламентарних избора у што краћем року, што ће омогућити избор Владе која ће деловати у пуном капацитету. Регионални и глобални контекст, као и политичко-безбедносни изазови, економски и финансијски проблеми са којима је суочена Црна Гора, посебно у енергетском сектору, здравству и другим областима, захтевају компетентну, одговорну и ефикасну Владу која ће даноноћно бити посвећена њиховом решавању", навео је Ђукановић.
Верује да се до такве Владе може доћи једино одлуком грађана на изборима.