Дојче веле: У Хрватској пацијенте лече пензионери

У Вировитици већ годинама није склопљен уговор о специјалистичком усавршавању ни са једним лекаром.



Докторка Жељка Перић већ више од 40 година ради у славонском селу Зденци, на истоку Вировитичко-подравске жупаније.



Услове за превремену пензију стекла је још 2010, али због недостатка лекара наставила је да ради у истој ординацији.



Жао јој је да пацијенте у селу остави без основне лекарске заштите, јер би то значило да морају да путују у десетак километара удаљену Ораховицу, пренео је Дојче веле.



„Следеће године у септембру навршићу 65 година и моћи ћу у пуну пензију. Али бојим се да ни од ње неће бити ништа, јер младих породичних лекара опште праксе нема и амбуланта ће бити затворена. Ако и буде нешто организовано биће то ''летећи доктори'' који ће се мењати сваки дан. То је само гашење пожара и нема везе с медицином, јер је смисао породичних лекара континуитет“, каже Перићева коју је Удружење хрватских пацијената 2014. године прогласило најбољом докторком у Хрватској.



Она није једина која пацијенте не жели да остави на цедилу.



Још 10-ак лекара у Вировитичко-подравској жупанији је на продужетку, како се у здравственим круговима каже за оне који и након навршених 65 година живота остају да раде.



Просечна старост лекара опште праксе у Хрватској је 55 година, а у Вировитичко-подравској жупанији су и старији.



Према евиденцији Хрватске лекарске коморе, губитак лекара током ове и идуће године само због одласка у старосну пензију у тој славонској жупанији је више од 25 одсто.



У овом тренутку је осам ординација примарне здравствене заштите без лекара, два су на специјализацији, а 15 их је пред пензијом.



Дом здравља Вировитичко-подравске жупаније већ годинама није склопио уговор о специјалистичком усавршавању ни са једним лекаром.



„У октобру је у мојој ординацији било 20-ак студената шесте године осјечког Медицинског факултета и ниједан није изразио жељу да остане у примарној здравственој заштити. Они своју будућност виде у болничким специјализацијама, тако да ће читава Хрватска веома брзо да има великих проблема на првој линији здравственог фронта“, разочарано истиче Жељка Перић.



„Пример недостатка лекара опште праксе имали смо недавно након затварања ординације Здравка Сертића у Вировитици. Стотине његових пацијента покушава да се упише у преостале тимове који су ионако дупке пуни. Ниједан од новодипломираних доктора медицине у Дому здравља није затражио рад под надзором, што је нови облик рада уведен уместо приправничког стажа. Више младих лекара који још раде у тој установи без специјализације, па чак и неколико њих са завршеним специјализацијама, припремају документацију за прелазак у друге установе“, напомиње Берислав Булат, председник Жупанијског повереништва Хрватске лекарске коморе и председник представништва Координације хрватске породичне медицине (КоХОМ) за Вировитичко-подравску жупанију.



Проблем је и са лекарима других специјализација.



Тренутно је у току конкурс за специјалистичко усавршавање доктора медицине у Општој болници Вировитица.



Такви конкурси понављају се из године у годину с потражњом од преко 30 доктора. А одзив се броји прстима једне руке…



„Иако задњих година имамо све више дипломираних доктора медицине који пореклом гравитирају ка овом подручју (2017. петоро, 2018. осморо, 2019. 13-оро), само неколицина жели да се задржи у овдашњим установама. Они одлазе у друге болнице, најчешће у Бјеловар или Загреб. Слично као и у породичној медицини, остају да раде они који би требало да иду у пензију - што због потреба система, што због малих пензија“, каже Булат.



Вировитичко-подравска жупанија није изолован случај. Слично је и у другим крајевима Хрватске.



Али у тој жупанији је, тврде наши саговорници позивајући се на статистичке податке, стање најнеповољније.



Рецимо, у Вировитичко-подравској жупанији ради један лекар на 425 становника, у Пожешко-славонској 318, а у Осјечко-барањској 303.



Вировитичко-подравска жупанија има најстарије лекаре, њих 22 одсто старије је од 60 године док је тај проценат у Пожешко-славонској жупанији 17, а у Осјечко-барањској 11 одсто.



Невен Обрадовић из Грубишног Поља дипломирао је пре две године.



Након стажирања у Вировитици због боље понуде отишао је да ради у Завод за хитну медицину Сисачко-мославачке жупаније.



Тамо је годину и по, задржаће се још најмање десет година.



Своју будућност планира у Хрватској.



„Желео сам да радим у ванболничкој, хитној медицини. Био сам отворен за све опције. У Хрватској у јавном здравству не можете нигде да остварите већа примања, јер је обрачун плата централизован. Боља понуда се своди на организацију посла, радно време, обрачун путних трошкова, едукације које нам се нуде. Често чујемо да нам по мањим местима нуде специјализацију. То већ у старту пада у воду, јер такве специјализације расписују све здравствене установе. Да би могли да конкуришу једни другима, наши послодавци морају да смисле пуно тога што би младе докторе привукло у њихов крај и да докажу да су бољи од других“, објашњава Обрадовић.



Уколико се то не деси, лекари ће да одлазе и то не само из мањих места, него и из државе, закључује Обрадовић.



У развијеним земљама Европске уније нуде се не само веће плате, већ и посао супружнику, вртић за децу, трошкови пресељења и плата за првих пола године док се усавршава језик.