Додик: Време за договор или ћемо подебљати границе са ФБиХ

"Нама не треба високи представник за договор, јер он нема животни мандат у БиХ. Требају нам Хрвати и Бошњаци са којима треба да постигнемо кључни договор. Ако не желе договор онда треба да нас пусте да самостално уређујемо Републику Српску. У миру са собом и комшијама", рекао је Додик на посебној седници НСРС.



Он је оценио да је дошло време да БиХ крене напред без високог представника и ОХР-а, подсетивши да је то одавно став Републике Српске као једне од пет страна-потписница, али индиректно и других страна који се не исказује јасно, али се може наслутити из негодовања на поједине потезе ОХР-а.



Додик је рекао да за останак ОХР-а не постоји ни став тзв. "Републике БиХ", јер таква творевина више не постоји, укинута је Дејтонским споразумом.



"Не постоји јединствена подршка опстанку ОХР-а ни у Федерацији БиХ, јер су се и легитимни представници хрватског народа више пута залагали за престанак. Само је бошњачка политичка структура упорна у захтевима за наставак превазиђеног међународног протектората који никоме није ништа добро ни корисно донео. Није ни одржавао мир, јер су то чиниле међународне војне снаге - прво ИФОР, па СФОР, а сада мисија Алтеа Европске уније", нагласио је Додик.



Он је констатовао да је високи представник својим потезима изазивао нестабилност, а наметањима закона и одузимањем надлежности ентитетима, заправо Републици Српској, доводио до додатне нестабилности и нерационалности у обављању пренесених/отетих надлежности него у време када су их остваривали ентитети.



"Стварање Оружаних снага је пример повећања трошкова. Све то је довело и до додатне нефункционалности БиХ као државне заједнице. Зато је нетачна тврдња која се уселила у јавни дискурс да је БиХ нефункционална због Дејтонског споразума. То апсолутно није тачно. Она је нефункционална због тога што Дејтонски споразум није проведен онако како је написан и што су високи представници чинили све да БиХ преко бошњачке компоненте остане у стању зависности од политичког утицаја споља", казао је Додик.



Уместо, истакао је, да разговарамо о корацима које треба предузети на европском путу, ми 26 година од завршетка рата разговарамо можемо ли живети без протектора. "Да није ствар овако озбиљна била би комична, али мени се чини да је на овој теми простор за смех нестао у протеклих 26 година. Жао ми је што морам да кажем да ми бошњачки део ФБиХ делује као оболели од стокхолмског синдрома, јер чиме и како објаснити потребу да поред легално изабраних представника имаш тутора над собом, кога си заволео више од својих представника", нагласио је Додик.



Он је навео да у БиХ нема етничког насиља, те да су врло ретки испади на националној или верској основи.



"Овде годинама влада мир, што је одлична чињеница за све народе. Нема разлога да тако и не остане. Не зато што би међународне војне снаге угушиле било какав покушај нарушавања мира, већ зато што је свест и Срба и Хрвата и Бошњака на том нивоу да никоме рат није опција", рекао је Додик.



Истакао је да жели да верује да је тако.



"С обзиром на то да живимо у миру сматрам да је ово право време за договор. Али не договор са ЕУ, Русијом или САД, већ договор између народа у БиХ. Какву БиХ ми желимо, да ли је могућа икаква? Хоћемо ли да се договоримо - хоћемо ли поштовати Дејтон или ћемо у миру ''подебљати'' границе између Републике Српске и Федерације БиХ, јер смо се већ разграничили у Дејтону, и наставити уређивати властито двориште", рекао је Додик и закључио:



"Знам само да овако, како се 26 година мрцваримо, више нема смисла и више не може".

Српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик истакао је у светлу медијских најава о новом високом представнику, од изузетног значаја да се НСРС упозна о свим аспектима и последицама продужавања мандата високих представника, те да благовремено заузме став о овом важном питању.

Додик је рекао да нису у питању персонална решећа, већ искључиво за опстанак високог представника по Анексу 10 Дејтонског споразума.

"С тим у вези, промишљања и дискусија нису у вези са предложеним кандидатом. И господин Кристијан Шмит, као званичник са богатом биографијом, пријеко потребним познавањем права и уставних специфичности сложених земаља, те очигледно добрим намјерама, без обзира на личне квалификације, у улози високог предаставника једноставно више није ни потребан нити користан за БиХ", рекао је Додик у обраћању посланицима НСРС.

Он је нагласио да суштинска промена, која ће се огледати у потпуном преузимању одговорности за постизање договора о начину функционисања државне заједнице, мора лежати на изабраним представницима конститутивних народа од којих се ниједан не би смео заносити постојањем подршке у одређеним актерима међународне заједнице.

"Све док постоје наде да ће нека страна сила или међународна заједница моћи да на било који начин, похвалама или прекорима, подршком или осудама било које од страна, замени неопходне унутрашње договоре оних који чине БиХ и живе у њој, неће бити могуће очувати државну заједницу БиХ састављену у Дејтону", истакао је Додик.

Управо због очекивања да ће њихове политичке циљеве бранити неко други, конкретно високи представник, рекао је Додик, бошњачка политичка елита, без обзира на партијску припадност, није променила свој приступ и поглед на БиХ од 1995, неки чак од 1992.

Додик је истакао да то говори да је институција високог представника суспендовала могућност договора, јер један од три конститутивна народа није показивао спремност и вољу за компромисом.

У сваком случају, истакао је Додик, не постоји документ који даје надлежност било коме осим странама-потписницама да траже, односно номинују кандидате, а нарочито не Управном одбору Савета за имплементацију мира, који није никаква категорија из Дејтонског споразума.