Демонстранти у Хонконгу дочекују туристе на аеродрому
ХОНГКОНГ: Демонстранти су данас ушли у зону долазака на аеродрому у Хонгконгу, где посетиоцима деле флајере и истичу транспаренте на десетак језика, како би туристе, уочи протеста планираних за викенд широм града, упознали са ситуацијом у том граду и својим захтевима.
Неколико стотина углавном младих људи у црним мајцама делило је летке са цртежима који описују двомесечне протесте - демонстрације које су довеле до највеће кризе у том граду од када га је Велика Британија вратила Кини 1997. године, преноси Ројтерс.
"Молимо вас да нам опростите Неочекивани Хонгконг", пише на флајерима.
"Дошли сте у сломљен, разрушен град, а не у онај који сте замишљали. Ипак, ми се боримо за овај Хонгконг", једна је од порука.
Руководство аеродрома у Хонгконгу саопштило је раније данас да ће само путницима који одлазе и који имају пасоше бити дозвољено да уђу на терминал, након што су демонстранти најавили тродневни протест, како би указали на ситуацију туристима који долазе у тај град.
Хонгконг је данас покушао да увери посетиоце да је град који је 1997. године враћен под кинеску власт безбедан, након што је неколико земаља издало упозорење о безбедости у вези са протестима.
Неименовани потрпарол владе навео је у имејлу да су недавне блокаде путева и сукоби полиције и демонстраната били неугодни, али да су се дешавали на ограниченим подручјима.
У саопштењу се додаје да влада и туристичке организације раде на томе да максимално мање сметње и да су спремни да помогну посетиоцима Хонгконга у свако доба.
Жваничници у Хонгконгу потврдили су да је командант полиције који је надгледао продемократске протесте у Хонгконгу 2014. године поново позван да помогне у решавању тренутне ситуације у тој бившој британској колонији, преноси Ројтерс.
Бивши заменик комесара полиције Алан Лау Јип позван је да помогне у поступању приликом масовних јавних догађаја, укључујући обележавање 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине 1. октобра, навела је влада у саопштењу.
У Хонгконгу већ два месеца трају масовни улични протести, првобитно против закона о екстрадицији, а затим против полицијског насиља.
Последњих дана демонстранти захтевају већа демократска права.