Demonstranti u Honkongu dočekuju turiste na aerodromu
HONGKONG: Demonstranti su danas ušli u zonu dolazaka na aerodromu u Hongkongu, gde posetiocima dele flajere i ističu transparente na desetak jezika, kako bi turiste, uoči protesta planiranih za vikend širom grada, upoznali sa situacijom u tom gradu i svojim zahtevima.
Nekoliko stotina uglavnom mladih ljudi u crnim majcama delilo je letke sa crtežima koji opisuju dvomesečne proteste - demonstracije koje su dovele do najveće krize u tom gradu od kada ga je Velika Britanija vratila Kini 1997. godine, prenosi Rojters.
"Molimo vas da nam oprostite Neočekivani Hongkong", piše na flajerima.
"Došli ste u slomljen, razrušen grad, a ne u onaj koji ste zamišljali. Ipak, mi se borimo za ovaj Hongkong", jedna je od poruka.
Rukovodstvo aerodroma u Hongkongu saopštilo je ranije danas da će samo putnicima koji odlaze i koji imaju pasoše biti dozvoljeno da uđu na terminal, nakon što su demonstranti najavili trodnevni protest, kako bi ukazali na situaciju turistima koji dolaze u taj grad.
Hongkong je danas pokušao da uveri posetioce da je grad koji je 1997. godine vraćen pod kinesku vlast bezbedan, nakon što je nekoliko zemalja izdalo upozorenje o bezbedosti u vezi sa protestima.
Neimenovani potrparol vlade naveo je u imejlu da su nedavne blokade puteva i sukobi policije i demonstranata bili neugodni, ali da su se dešavali na ograničenim područjima.
U saopštenju se dodaje da vlada i turističke organizacije rade na tome da maksimalno manje smetnje i da su spremni da pomognu posetiocima Hongkonga u svako doba.
Žvaničnici u Hongkongu potvrdili su da je komandant policije koji je nadgledao prodemokratske proteste u Hongkongu 2014. godine ponovo pozvan da pomogne u rešavanju trenutne situacije u toj bivšoj britanskoj koloniji, prenosi Rojters.
Bivši zamenik komesara policije Alan Lau Jip pozvan je da pomogne u postupanju prilikom masovnih javnih događaja, uključujući obeležavanje 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine 1. oktobra, navela je vlada u saopštenju.
U Hongkongu već dva meseca traju masovni ulični protesti, prvobitno protiv zakona o ekstradiciji, a zatim protiv policijskog nasilja.
Poslednjih dana demonstranti zahtevaju veća demokratska prava.