Ангела Меркел и њене избеглице

према којој јој је она, први пут од када је широм отворила врата избеглицама, добила 59 одсто подршке Немаца за свој рад. Радом Меркелове задовољно је 59 одсто Немаца, што је њен најбољи резултат од прошлог септембра, када је 63 одсто Немаца рекло “да” ономе што она чини, показује последња анкета института Инфратест Димап, објављена када и за Немце охрабрујући резултати о броју избеглица у првој половини ове године. 

Меркелова је успела да освоји 59 одсто Немаца и тиме се нашла тек на трећем месту-иза популарног шефа дипломатије Франка-Валтера Штајнмајера и најстаријег члана владе, министра финансија Волфганга Шојблеа, док су се грађани Србије, који су дуго година били међу првима или на првом месту, нашли на десетом и последњем по броју захтева за азил. Грађани Србије су у првој половини ове године, од укупно поднетих 396.947 захтева, поднели свега 4.696 молби за азил и тиме се нашли на десетом и последњем месту иза грађана Сирије, Авганистана, Ирака, недефинисаних случајева којих је чак 12.025, Ирана, Албаније, Еритреје, Пакистана и Руске федерације.    

Србија је, додуше, давно проглашена земљом сигурног порекла, што значи да у таквим земљама нема ни рата, ни политичког прогона, па самим тим ни разлога за тражење азилантског статуса, премда се захтеви могу појединачно обрађивати.    

Немачка улаже много труда и када је реч о депортацији одбијених азиланата. И грађани Србије задају, при томе, муке полицији. Пре пар дана је један немачки полицајац писао о проблемима при транспорту оних, који неће да напусте земљу, наводећи да је, само депортација тројице азиланата у Гвинеју, коштала немачке пореске обвезнике 124.000 евра. Фрустрирани полицајац, како га медији називају, изнео је јавно и случај једног Ирачанина, који је требало да буде депортован у пратњи савезних полицајаца, али је авион, када се спустио у ту земљу, морао да се врати назад, пошто, наводно, депортација није била правовремено најављена. Трошкови само тог пута били су 2.126 евра за авионску карту протераног, 5.120 евра карте за двојицу полицајаца, 1. 293 евра транспортних трошкова, а Немци, осетљиви када је њихов порески новац у питању, памте, изгледа, те цифре и сећају их се, када је реч о популарности политичара.    

Балкан се ових дана нашао као тема у немачкој јавности, не само због “брегзита”, политичке судбине Европске уније и оних земаља које желе и да уђу и изађу из ЕУ, већ и због сазнања немачке полиције, пре свега, у Баврској, да расте број кријумчарења избеглица преко “балканске руте”, која важи за затворену.  

Немачка полиција је у близини границе са Аустријом открила ове седмице једну групу од 15 особа, без докумената, једну групу од 11 особа и још око 50 људи и сви су, како сазнају медији, рекли да су за више хиљада евра по глави, кријумчарени за Немачку. Радило се пре свега о грађанима Сирије, Авганистана, Пакистана, Ирана и Ирака.   

Број азиланата у Немачкој иначе опада, па је тако, рецимо, у јануару у земљу ушло око 92.000 азиланата, а у јуну ове године 16.000, показује актуелна статистика. Када је реч о тенденцији пада прилива избеглица у Немачкој, која до 2018. године, ставља на располагање општинама око две милијарде евра, Томас де Мезијер, министар унутрашњих послова из редова демохришћана и озбиљни Прус чије је организационе способности хвалила и сама Меркелова, има једно објашњење. “Од посебног значаја у вези са бројкама, стоје, наравно, затварање балканске руте и договор ЕУ - Турска од 18. марта ове године”, рекао је де Мезијер, представљајући статистичке податке о азилантима и избеглицама. Заложио се за отварање у Северној Африци прихватних ценатара за избеглице.



Немачка је отворила врата избеглицама, Меркелова се због тога нашла на удару критичара и из својих политичких редова, а десни популисти из целе приче извлаче политички капитал.

Каква је, међутим, даља судбина оних који су се, на било који начин успели да дочепају Немачке, отворено је питање, повезано како са њиховим способностима да се интегришу, тако и са немачком жељом и потенцијалом да “апсорбује” придошлице. У међувремену, чују се и захтеви да се међу азилантима регрутују и будући припадници немачке полиције, што је у синдикату полиције наишло на скепсу и образложење да су стандарди како се постаје полицајац у Немачкој јасни, и да је, поред образовања, језика и других способности, за тај посао неопходно и немачко држављанство.



Радмила Лалић

Аларм у Србији



Када је реч о Србији, немачки медији оцењују да је стотине избеглица из, заправо затворене “балканске руте”, изазвало “аларм у Србији” и да је министар рада Александар Вулин, захтевао због тога седницу бироа за координацију безбедносних служби. Вулин је, према немачким медијима, то образложио чињеницом да је само из Македоније и Бугарске око 500 особа илегално ушло у земљу и да проблема има и са Мађарском, која људе, ухваћене у својој граничној области, враћа у Србију.