Angela Merkel i njene izbeglice

prema kojoj joj je ona, prvi put od kada je širom otvorila vrata izbeglicama, dobila 59 odsto podrške Nemaca za svoj rad. Radom Merkelove zadovoljno je 59 odsto Nemaca, što je njen najbolji rezultat od prošlog septembra, kada je 63 odsto Nemaca reklo “da” onome što ona čini, pokazuje poslednja anketa instituta Infratest Dimap, objavljena kada i za Nemce ohrabrujući rezultati o broju izbeglica u prvoj polovini ove godine. 

Merkelova je uspela da osvoji 59 odsto Nemaca i time se našla tek na trećem mestu-iza popularnog šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera i najstarijeg člana vlade, ministra finansija Volfganga Šojblea, dok su se građani Srbije, koji su dugo godina bili među prvima ili na prvom mestu, našli na desetom i poslednjem po broju zahteva za azil. Građani Srbije su u prvoj polovini ove godine, od ukupno podnetih 396.947 zahteva, podneli svega 4.696 molbi za azil i time se našli na desetom i poslednjem mestu iza građana Sirije, Avganistana, Iraka, nedefinisanih slučajeva kojih je čak 12.025, Irana, Albanije, Eritreje, Pakistana i Ruske federacije.    

Srbija je, doduše, davno proglašena zemljom sigurnog porekla, što znači da u takvim zemljama nema ni rata, ni političkog progona, pa samim tim ni razloga za traženje azilantskog statusa, premda se zahtevi mogu pojedinačno obrađivati.    

Nemačka ulaže mnogo truda i kada je reč o deportaciji odbijenih azilanata. I građani Srbije zadaju, pri tome, muke policiji. Pre par dana je jedan nemački policajac pisao o problemima pri transportu onih, koji neće da napuste zemlju, navodeći da je, samo deportacija trojice azilanata u Gvineju, koštala nemačke poreske obveznike 124.000 evra. Frustrirani policajac, kako ga mediji nazivaju, izneo je javno i slučaj jednog Iračanina, koji je trebalo da bude deportovan u pratnji saveznih policajaca, ali je avion, kada se spustio u tu zemlju, morao da se vrati nazad, pošto, navodno, deportacija nije bila pravovremeno najavljena. Troškovi samo tog puta bili su 2.126 evra za avionsku kartu proteranog, 5.120 evra karte za dvojicu policajaca, 1. 293 evra transportnih troškova, a Nemci, osetljivi kada je njihov poreski novac u pitanju, pamte, izgleda, te cifre i sećaju ih se, kada je reč o popularnosti političara.    

Balkan se ovih dana našao kao tema u nemačkoj javnosti, ne samo zbog “bregzita”, političke sudbine Evropske unije i onih zemalja koje žele i da uđu i izađu iz EU, već i zbog saznanja nemačke policije, pre svega, u Bavrskoj, da raste broj krijumčarenja izbeglica preko “balkanske rute”, koja važi za zatvorenu.  

Nemačka policija je u blizini granice sa Austrijom otkrila ove sedmice jednu grupu od 15 osoba, bez dokumenata, jednu grupu od 11 osoba i još oko 50 ljudi i svi su, kako saznaju mediji, rekli da su za više hiljada evra po glavi, krijumčareni za Nemačku. Radilo se pre svega o građanima Sirije, Avganistana, Pakistana, Irana i Iraka.   

Broj azilanata u Nemačkoj inače opada, pa je tako, recimo, u januaru u zemlju ušlo oko 92.000 azilanata, a u junu ove godine 16.000, pokazuje aktuelna statistika. Kada je reč o tendenciji pada priliva izbeglica u Nemačkoj, koja do 2018. godine, stavlja na raspolaganje opštinama oko dve milijarde evra, Tomas de Mezijer, ministar unutrašnjih poslova iz redova demohrišćana i ozbiljni Prus čije je organizacione sposobnosti hvalila i sama Merkelova, ima jedno objašnjenje. “Od posebnog značaja u vezi sa brojkama, stoje, naravno, zatvaranje balkanske rute i dogovor EU - Turska od 18. marta ove godine”, rekao je de Mezijer, predstavljajući statističke podatke o azilantima i izbeglicama. Založio se za otvaranje u Severnoj Africi prihvatnih cenatara za izbeglice.



Nemačka je otvorila vrata izbeglicama, Merkelova se zbog toga našla na udaru kritičara i iz svojih političkih redova, a desni populisti iz cele priče izvlače politički kapital.

Kakva je, međutim, dalja sudbina onih koji su se, na bilo koji način uspeli da dočepaju Nemačke, otvoreno je pitanje, povezano kako sa njihovim sposobnostima da se integrišu, tako i sa nemačkom željom i potencijalom da “apsorbuje” pridošlice. U međuvremenu, čuju se i zahtevi da se među azilantima regrutuju i budući pripadnici nemačke policije, što je u sindikatu policije naišlo na skepsu i obrazloženje da su standardi kako se postaje policajac u Nemačkoj jasni, i da je, pored obrazovanja, jezika i drugih sposobnosti, za taj posao neophodno i nemačko državljanstvo.



Radmila Lalić

Alarm u Srbiji



Kada je reč o Srbiji, nemački mediji ocenjuju da je stotine izbeglica iz, zapravo zatvorene “balkanske rute”, izazvalo “alarm u Srbiji” i da je ministar rada Aleksandar Vulin, zahtevao zbog toga sednicu biroa za koordinaciju bezbednosnih službi. Vulin je, prema nemačkim medijima, to obrazložio činjenicom da je samo iz Makedonije i Bugarske oko 500 osoba ilegalno ušlo u zemlju i da problema ima i sa Mađarskom, koja ljude, uhvaćene u svojoj graničnoj oblasti, vraća u Srbiju.