Ангела Меркел и четири француска председника

Млади Макрон је у Берлин дошао у своју прву инострану посету, одмах после инаугурације, где су га дочекали, искусна Меркелова у стандардном лила костиму и црним панталонама, највише војне почасти, љубазне речи, обећања о тесној сарадњи, али и-претпоставља се- немачка уздржаност, док се не види како ће се он сам у својој земљи снаћи. 



Новоизабрани Макрон је у Берлин допутовао јуче касно поподне. Он је учинио исто, што и његов prеthodnik, Оланд, који је и за своје прво, али и за последње инострано путовање, као шеф француске државе, изабрао Немачку. 



И сама Меркелова је за своје прве иностране посете, после инаугурације, бирала Париз. 



Да та вишечасовна посета Берлину није била рутинска, знају и Меркелова и Макрон, који је, можда, победивши десничарку Марин Ле Пен, спасао Европску унију од пропасти, сматрају аналитичари, док је Меркелова, поводом разговора, наглашава заједништво и да се тако желе доностити праве одлуке. 



Оно што је за Макрона важно, када је реч о немачко-француским односима, јесте, преносе немачки медији, да не помиње евро-обвезнице, како се не би помислило да жели да се терет дугова пребаци на немачку привреду. 



Када је реч о немачко-француским односима, Меркеловој и њеним ''''Французима'''', подсећа се да је она подржавала у изборној кампањи Саркозија и да је био рискантан маневар са добрим завршетком. Она се, како су медији тада оцењивали, као ниједан канцелар у историји Немачке, умешала у унутрашњу политику Француске. Меркелова је тиме ризиковала да стара непријатељства против прејаке Немачке даље крену и да подели земљу на пронемачку десницу и антинемачку левицу, али и да увреди тадашњег Саркозијевог политичког противника, Оланда. 



То се, међутим, није договдило и Меркелова и са Оландом имала одличне политичке односе. 



Ни прогнозе у вези са сарадњом са његовим наследником, Макроном, нису лоше, нарочито када се узме у обзир значај немачко-француских односа коју су, заправо, покретачка сила Европске уније. 



Немачко-француски односи се често узимају за пример како се од непријатеља стварају пријатељи. 



Од рата и окупационих зона до више од 2.200 збратимљених градова - део је пута који су Немци и Французи превалили од Јелисејског уговора 1963. године, кога су потисали очеви немачко-француског пријатељства, први немачки послератни канцелар, демохришћанин Конрад Аденауер и председник француске Шарл де Гол. 



Историја немачко-француских односа је позната, а када је реч о будућности, аналитичари кажу да би ''''мотор'''' ЕУ, Берлин и Париз, требало да продубе своју сарадњу. 



Данас, вероватно, не постоје две земље на свету које су толико повезане, као Немачка и Француска- на милионе Немаца и Француза учествовало је у разним програмима размене, постоји више од 2 200 побратимљених градова, дневно саобраћа десетине возова, постоје бројне авио-линије, редовне међувладине консултације, привредна сарадња је веома интензивна, а сусрети немачко-фрацускиих политичара се више ни не броје. 



О Немцима и Французима, наравно, постоје и клишеи-Немци мисле да Французи стално штрајкују и иду на одморе, али стаистика показује да то није тачно-наиме, Французи раде више од Немаца и у 2009. години је један Француз у просеку радио 1.469 сати, а Немац 1.309. 



Французи, такође, мисле да су Немци штедљиви и шкрти-али у реланости је квота штедње у Француској ''''за длаку'''' већа него у Немачкој. 



Немци возе само БМВ и Мерцедес, мисле њихови пријатељи Французи, а статистика показује да су, управо, Французи ''''патриотскији'''', када је реч о аутомобилима- 57 одсто Француза се одлуцује за домаће ауто, а у Немачкој је тај проценат 49 одсто. 



Прошлост је позната, садашњост јасна, а каква ће бити будућност немачко-фарнцуских односа, можда, најбоље говори податак о младима, као креаторима сутрашњице и студентима, као најбољим ствараоцима спона и пријатељства. 



Статистика, наиме, каже да пуно више од 20 одсто школске деце у Француској учи немачки језик и да на хиљаде Немаца студира у Француској и обратно.