ТЕМА „ДНЕВНИКА“: „СЛУЧАЈ“ АЛЕКСАНДАР ВОЈИНОВИЋ Где су Вошини таленти и шта је решење?

Јасно је било да је реч о талентованом момку, чија будућност је требало да буде повезана са напретком у црвено-белом дресу и да кроз године довољно стаса, како би се изборио за место у првом тиму, чиме би и Војводина доказала да је способна да се позабави промоцијом млађих категорија, од њихових почетних кошаркашких корака, до озбиљније сениорске улоге. То јесте сан сваког организационо способног колектива и разлог је врло једноставан. Клуб у том случају може да профитира вишеструко – стварањем својих првотимаца, новац се не троши на довођење појачања, већ може и да се заради, уколико дође до продаје.

На пола тог пута био је Стефан Марјановић, од кога је Војводина прошле године профитирала и вратила значајан део дуга који јој је омогућио боље функционисање и сигурно имао утицај на историјски успешну сезону. Било је то на пола пута, јер Марјановић није до краја испунио потенцијал, поготово у првом тиму, мада је и сам имао жељу да промени средину и опроба се у јуниорима Црвене звезде. Поред финансијског аспекта, када је у питању развој играча веома важан је и реноме. Уколико би Војводина у континуитету успевала да производи своје таленте, којима би новосадски клуб био одскочна даска за још виши ниво, нема сумње да би постала „лепак“ за све клинце, без обзира на географију. Нешто слично као што је OKK Београд (Војиновић се определио баш за тај тим) или Мега, са тим што постоји једна велика разлика.

OKK Београд као развојни тим регионалних талената и Мега која то ради на вишем ступњу нису такмичарски настројени састави и немају притисак резултата, осим тога да изборе опстанак у Кошаркашкој лиги Србије или АБА лиги. Самим тим, постоји простор за грешку и развој младих играча. Друга ствар, два клуба се налазе у два различита ранга, највиша у домаћој кошарци и због тога су погодни за постепени напредак талената, у чему улогу и те како игра и ниво такмичења.

Све то је битно из неколико разлога. Војводина са притиском резултата и жељом да се пласира у АБА лигу нема луксуз да се у толикој мери бави промоцијом потенцијалних првотимаца и сем у „гарбиџ тајму“, тешко је очекивати да добију озбиљнију шансу у континуитету у сезони у којој ће сваки посед бити битан. Новосађани ће поново циљати највише – трофеј у АБА 2 лиги, прво место у Кошаркашкој лиги Србије и што бољи резултат у Купу Радивоја Кораћа, ако изборе пласман. То опет не значи да кроз јуниорски погон Вошини клинци не могу да напредују, али је у конкуренцији OKK Београда, који може да им гарантује минуте на истом нивоу, сасвим очекивано да „клонфери“ буду избор, великим деликом и због тога што је јасно да запажене партије на том месту значе и евентуални уговор у Меги, а када се узме у обзир какву сарадњу машинерија Мишка Ражнатовића има са НБА... Све је јасно. Јасно је да је и сам процес производње играча веома захтеван и да би се и у супротном и Партизан и Црвена звезда позабавили тим, као и да управо њима треба да буде упућена највећа критика због потенцијалног недостатка квалитета у млађим категоријама.

Шта је онда решење? Војводина би квалитетан развојни програм могла да омогући само у случају пласмана у АБА лигу. Тако би се створили услови да промоцијом другог тима, Стара, у Кошаркашку лигу Србије. новосадски таленти баш у том првенству граде причу за излет на Јадран. У том случају, црвено-бели би могли да буду комбинација модела Меге због развоја играча и модела „вечитих“, јер би се евидентно играла такмичарска кошарка са притиском резултата. Док до тога не дође, тешко је очекивати да би таленти остајали у Војводини и чекали шансу на кашичицу, или се борили кроз друголигаша Стар да се додатно усаврше, када све то могу да ураде у OKK Београду, на вишем нивоу у односу на Стар, уз више минута у односу на новосадске црвено-беле.

В. М. Петровић